Moj Drugi svetski rat i mir

O ratu posle rata – autobiografski spisi

Na samom kraju ove knjige M. Tepavac nudi neku vrstu epiloga životu koji je uistinu bio hod po mukama – „O jednom stvarno neobičnom vremenu u kojem je moja lična sudbina na mahove bila još neobičnija – mali isečak velike istorije jednoga doba, veličanstvenog i strašnog“. U tim rečima nema ni senke one patetike koju znamo iz memoara. Užasna tortura u ustaškom zatvoru, godine vere i borbe uobličavaju se ovde u niz darovito pisanih proznih etida – o dečacima koje nosi vera u bolje sutra u predvečerje ratne oluje. Ti su zapisi pravi prozni medaljoni. Ostalo je hronika o ljudima i događajima. I jedna napomena na početku – naša: ova se knjiga neminovno mora čitati zajedno s onom – Beograd 1998. – A. Nenadovića u kojoj Tepavac govori o sebi i svom vremenu. Vera je ulivala snagu ljudima i tu već nema ni govora o mogućnostima – sve se može. Autor ove knjige nije istoričar – to i sam naglašava – ali stvara istoriju, koja nije po meri mladalačkih iluzija. Tepavčevo osećanje istorije je zadivljujuće i njegovo se čulo za istoriju u hodu po mukama usavršavalo.

Mirko Đorđević