Marina Abramović: od reza do šava

U obimnoj studiji Marina Abramović: Od reza do šava, Svetlana Racanović analizira sve faze rada naše istaknute umetnice, precizno mapirajući nastajanje tog obimnog i kompleksnog opusa. Sledeći lanac transformacija umetnosti Marine Abramović, od prvih serija slika sa oblacima, preko performansa sedamdesetih, pa sve do najnovijih projekata, autorka nepogrešivo detektuje promene u njenom radu. Istovremeno ova studija ocrtava i promene u sistemu umetnosti koje nastaju na početku 21. veka, kao efekat prelaska iz bipolarnog hladnoratovskog, u multipolarni, globalno umreženi svet.

Knjiga je podeljena na tri dela, od kojih svaki detaljno razmatra osnovne vektore kretanja i promišljanja u radu Marine Abramović.

Prvi deo „Od reza do reza“ bavi se ranim radovima koji obuhvataju prelaz od klasičnih slika do prvih „herojskih“ performansa koji će obeležiti jugoslovensku umetnost sedamdesetih… U traganju za razotkrivanjem vlastitog sopstva moglo bi se pronaći Marinino interesovanje za meditativne prakse kultura Istoka i za one mistične i nedokučive načine preispitivanja subjektivnosti na Zapadu.

U drugom delu knjige, pod nazivom „Od reza do šava“, autorka se fokusira na dvanaestogodišnji period umetničke saradnje Marine Abramović i Ulaja (1976-1988) kao dekonstrukciju metafore idealnog partnerstva i bezuslovne ljubavi. Iz ovih traganja nastaće tokom osamdesetih njihovo interesovanje za nezapadne kulture, čiji se opseg kreće od života sa Aboridžinima do susreta sa Dalaj-lamom.

Treći deo studije „Od šava do šava“ obuhvata period od povratka Marine Abramović samostalnoj karijeri, posle 1988. pa sve do danas… Nemoguća preplitanja Zapada i Istoka, barokne i tibetanske kulture, jasno se mogu videti u radu Balkan Baroque, gde je Balkan shvaćen kao prostor u kojem su sva ta preplitanja moguća. Ovo bi se moglo razumeti i kao ulazak Marine Abramović u polifonično polje savremene kulture, u kojem njeni nastupi sve više prožimaju najrazličitije sfere umetnosti i biznisa, od teatra, opere, muzike, plesa, filma, videa, fotografije, nauke, profesure, izgradnje institucija, ali i zabave, oglašavanja, preduzetništva, stvaranja brendova i samolansiranja unutar selebriti-sistema. Za autorku studije ovaj lanac kontinuiranih promena i transformacija u radu Marine Abramović upisan je u obrascu neprekidnog čišćenja individue (Cleaning the House).

Kako poslednjih godina u radu Marine Abramović dolazi do sve jasnijeg spoja umetnosti, zabave i biznisa, menja se i njen status, i sada se kreće u rasponu od šamanke do selebritija, izmeštajući njen rad sve više u registar blokbaster umetnosti koji dominira poznokapitalističkim umetničkim spektaklom. U svojim analizama Svetlana Racanović nastoji da što preciznije ocrta ove promene u radu Marine Abramović, ne opredeljujući sa za ono što bi trebalo da figurira kao „pravi“ ili ortodoksni pristup. Naprotiv, po njenom sudu, neophodno je ostati otvoren za eksperimente, pa čak i promašaje, u svetu koji se radikalno i nezaustavljivo menja, u kojem se pre može govoriti o marginalizaciji umetnosti nego o njenom kraju.