Marija Višnja

U selu Velika Trnava podno Majevice živi velika bogata porodica Vilića. Druga je polovina 18. veka i već su naučeni da prežive smene turskih begova i vezira. Ali, samo jedna varnica i smena generacija su dovoljne da se sve preokrene i pođe po zlu. Ubistvo glave porodice Filipa Vilića na kućnom pragu označiće prerani početak truljenja loze, ali čak ni to neće sprečiti sudbinu da iz Banata dođe Marija Višnja, devojka raskošne lepote koja će im podariti jedinog muškog naslednika – budućeg slavnog guslara Filipa Višnjića.

Roman Marija Višnja Brana Neškovića jedinstven je po mnogo čemu, a opet u njemu kao da su sakupljena sva književna blaga najboljih srpskih pisaca koji generacijama iza sebe i dan-danas ostavljaju dubok trag, kako u pisanju, tako i u ljubavi prema svojoj istoriji, narodu, legendama, mitovima i običajima. Sklopljen od niza većeg broja novela, u kojima se skrivaju sudbine svakog lika koji promiče kroz radnju, čvrsto je povezan sa istorijom. Tako nas na svakoj novoj stranici dočekuje složen i izukrštan zaplet koji izrasta u veoma dinamičnu fabulu i stalne neizvesnosti, baš zato što je njegove događaje osmišljavao sam život.

Iako u najvećoj meri govori o sudbini cele porodice u jednom ustalasanom vremenu, a u naslovu se nalazi ime posebne žene i majke veličanstvene mudrosti, snage i lepote, lik Filipa Višnjića od prvog plača u oluji pa do lutanja po drumovima sa guslama i očima koje vide samo obrise senki, izdvaja se i nameće kao glavni povezujući svaku ličnost i svaki događaj u jednu čvrstu i neraskidivu celinu noseći jasnu i snažnu simboliku prolaznosti vremena i borbe za život.

Svako će u ovom romanu pronaći ponešto po čemu će ga zauvek pamtiti. Za neke će to biti bogato prikazani psihički životi likova, duboki lomovi srca, patnje i čežnje, izneverene želje i očekivanja okovani u dušama kao tamnicama, u kojima je svaki preživljeni dan nagrada. Nekima će biti izuzetno opisana sudbina žena, sputanih i podređenih u okovima patrijarhalnog života, najmanje slobodnih u ispoljavanju osećanja i potreba, mučenih od strane Turaka, tlačenih od strane muževa, strogo gledanih od strane ostatka sela. Nekima će srcu biti bliska veličanstvena lepota opisa pejzaža divlje Bosne, koja simbolizuje neobuzdanu tursku silu i smirena idiličnost reke i manastira Tavna poput trpljenja hrišćanske raje kao sudbine. A opet, neki će se okrenuti snazi hajdučkog divljeg života i likovima koji i ne mogu da simbolizuju ništa drugo do snagu i strast, krupni, plećati, kao od brda odvaljeni i nestalni, pa će im i rasne erotske scene pune pohote i ludila krvi kao jedinim bekstvom od surove svakodnevice hajduka Milovana i strasne Višnje zauvek ostati u sećanju.