Lov na peti oktobar

U svojoj četvrtoj knjizi o petom oktobru: Lov na peti oktobar (Godine koje su pojeli „dosovci“) Milorad Komrakov postavlja pitanje da li je 5. oktobar zaboravljen i da li su oni koji su ga izveli, uz stranu pomoć, razočarani. Dvadesetogodišnjak, 5. oktobar, je sve manje prisutan u javnosti a Ugovor sa narodom, koji su vođe DOS-a, potpisali, nije ispunjen. Autor, činjenicama o kojima se, odavno, javno govori, dokazuje da 5.oktobar, naš jubilarac, nije bila nikakva „mirna demokratska revolucija“ već puč i prevrat koji su pomogli oni, vrbovani u Srbiji, i doušnici iz inostrantva. Džakovi deviza stizali su na adrese Otpora i onih koji su izdali Slobodana Miloševića. Autor otkriva nepoznate tajne o 5. oktobru, i pokazuje kako u udžbenicima istorije danas nema tih činjenica o kojima prosvetni radnici moraju da ćute. Da li je taj datum važan u istoriji Srbije, ili će ostati samo dobro zamišljena farsa koju je izveo prevareni narod!? O tome istoričari moraju, jednog dana, napisati punu istinu, dok još ima živih, važnih svedoka, koji mnogo znaju.

Teško je predvideti šta će o 5. oktobru javnost misliti za 10 ili 15 godina i da li će ga zvati revolucijom, prevratom ili državnim udarom. Možda će to bolje znati budući istoričari, rođeni posle 2000, umesto današnjih analitičara koji su svedoci tog događaja. „Ako 5. oktobar budu nazvali revolucijom, moći će da dodaju da je ona pojela svoju slavu i svoje vođe“ – piše u ovoj knjizi. Pitanje šta je bio Peti oktobar možda je bolje preformulisati u: šta zameramo Petom oktobru. I odmah pada na pamet ofucana fraza o Šestom oktobru koji se nikada nije dogodio, o hapšenjima i lustraciji. „Ali, da li je moglo drugačije“ pita se jedna koleginica čije mišljenje prenosim u knjizi. Bilo bi interesantno sprovesti istraživanje u Srbiji, s pitanjem da li je 5. oktobar bio samostalno, spontano delo srpskog naroda protiv Miloševića, ili su u svemu glavnu ulogu odigrali Zapad, strane sile, dolari i druge devize, svetske vođe koje mrze Srbiju i kojima je Milošević, bio trn u oku, glavna smetnja ostvarivanju njihovih sumanutih ciljeva. U svakom slučaju, sve je više, revizionističkih razmišljanja o 5.oktobru!

Jedan sam od mnogih kojima je događaj od pre dve decenije, uništio život. Svoj lični sud o 5. oktobru imam, i mislim da je on prepoznatljiv na stranicama ove knjige. Izgubio sam, tada, zdravlje posao i, nezasluženo, postao paradigma svega lošeg iz Miloševićevog vremena.To demantujem ovom knjigom. Da se ne zaboravi!

U Beogradu, april 2020.
Autor