Onakav kakav je dospeo do nas, Letopis je doista latinski istoriografski spis, mada se za njegova pisca najčešće tvrdi da je slovenskog porekla i da je pisao na srpskom. Njegov Uvod, koji je trebao da nam pruži neka osnovna obaveštenja o jeziku dela i narodnoj pripadnosti autora, uneo je dosta pometnje u ta pitanja.
Pisac Uvoda tvrdi u prvoj rečenici da je, na molbu raznih ličnosti iz Bara, preveo sa slovenskog na latinski Knjigu o Gotima (libellum Gothorum) koja se na latinskom zove Regnum Sclavorum. U toj knjizi su zapisani svi njihovi ratovi i dela. Kada se to dovelo u vezu sa drugom, već analiziranom, rečenicom, u kojoj autor tvrdi da ništa drugo nije napisao sem onoga što je čitao i slušao kao pravu istinu, prirodno se iz toga dvoga zaključilo da je Letopis bio prvobitno napisan na slovenskom, odnosno srpskom, a da ga je docnije u svojoj starosti (vim inferens meae ipsae senectuti) sam pisac preveo na latinski.
Potpuno verujući ovim izjavama, F. Šišić je dao veoma određene odgovore na pitanja Dukljaninove narodne pripadnosti i prvobitnog jezika Letopisa. Za njega je jasno „da je Pop Dukljanin bio Sloven (Srbin) iz Zete“. On misli još da se „može s dosta razloga pozitivno odgovoriti“ i na pitanje jezika njegova dela, jer, kako kaže, „stoji potpuno pouzdano, da je u dukljanskoj državi bilo već i pre 1089. manastira slovenskoga karaktera“, koji su „mogli i u Zeti već XII veka da budu u neku ruku književna centra“. Drugim rečima, prvobitni tekst Letopisa bio je na srpskom jeziku, delo je srpskog sveštenika, a sam pisac preveo ga je i na latinski.
Šišić nije usamljen u svom tvrđenju da je ceo Letopis jedna „literarna celina“ i da ga je, sem izvesnih docnijih interpolacija, sastavio i napisao isti pisac. Ipak, većina drugih istraživača smatrala je da u Letopisu ima nekoliko, nezavisno nastalih delova, koje je spojio u jednu celinu neki docniji pisac i kompilator, kome treba pripisati i uvodne reči, ukoliko nisu i one još docniji dodatak.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.