Lenjingradske Madone

Marina, Ruskinja koja je posle Drugog svetskog rata emigrirala u Ameriku, usled starosti i bolesti sve više gubi kontakt sa stvarnošću. Mada svežije uspomene i svakodnevni događaji – pojedinosti iz života njene već odrasle dece, predstojeće vencanje njene unuke – ne uspevaju da se zadrže u njenoj memoriji, njena daleka prošlost je savršeno ocuvana u živim i upecatljivim sećanjima na ratne godine provedene pod nacistickom opsadom Lenjingrada. U jesen 1941. godine, nemacka vojska je stigla nadomak Lenjingrada, najavivši pocetak duge i teške opsade. U mesecima koji će uslediti, stanovnici Lenjingrada će, braneći se pred neumoljivim nadiranjem nemacke armije, morati da se suoce sa dva još strašnija neprijatelja: sa glađu i nemilosrdnom ruskom zimom. Marina, koja je u to vreme radila kao vodic u muzeju Ermitaž, uklanjala je zajedno sa svojim kolegama neprocenjivo vredna slikarska platna iz ramova, kako bi bila evakuisana na sigurno mesto, dok su prazni ramovi ostajali na zidovima kao zalog da će se slike jednog dana vratiti. Boreći se da sacuva zdrav razum kada su nemacke bombe pocele svakodnevno da zasipaju grad, Marina je pocela da u svom sećanju, detalj po detalj, pohranjuje ova izvanredna umetnicka dela: figure nagih žena, anđele, spokojne Bogorodice ciji je pogled nekada zracio sa zidova muzeja. Odlucila je da sve te slike sacuva u svom “memorijskom dvorcu“, virtuelnom muzeju koji je pocela da gradi u svom umu kako bi tamo našla utocište od sveta ispunjenog ratnim užasima, glađu i smrću. Ta sećanja ostaće duboko pokopana u njoj, sve dok joj jednog dana ne budu ponovo zatrebala… Roman Zevsova nevesta svojim gotovo neprimetnim prebacivanjem između dva vremena i dva mesta, ratom zahvaćenog Sovjetskog Saveza i savremene Amerike, pruža upecatljivo svedocanstvo o ratnim godinama i snazi uspomena, kao i o moći ljubavi i umetnosti da život prožmu lepotom, milošću i nadom, cak i u vremenima neizmerne ljudske patnje i ocajanja. Izuzetno vešto napisan, snažan i dirljiv, ovaj roman predstavlja književni prvenac Debre Din, smelog novog glasa americke književnosti.