Lemniskat

Radnja prati dve paralelne priče.

Prva priča se odvija u fantastičnom svetu “večne” uzbrdice gde primitivni ljudi sputani zakonom “senke” pokušavaju da prežive, otkrivajući muziku, strah od smrti, religiju kojom pokušavaju da daju smisao svome postojanju. Jutarnja senka, ona koju uspravljeni ugledaju sa prvim jutarnjim svetlom, granica je koju ne smeju da prekorače u toku dana. Sam život u takvom okruženju je teskoban i strašan. Pratimo jednu grupu ljudi, mada, na večnoj uzbrdici postoje i drugi, sa kojima se povremeno ukršta njihova staza uspinjanja…

Druga priča je u realnom svetu.

Ovde je glavni protagonista bezimeni, prvo dečak, kasnije student, i na kraju uspešan poslovni čovek sa Pešterske visoravni, koji vaspitavan od strane svoga dede, duhovnog čoveka, ne uspeva da se održi upućenom stazom duhovnosti i, školujući se na zapadu, postaje vodeći čovek kompanije za proizvodnju savremenih raketnih sistema, koje prodaje na Bliskom istoku. Njegov život se završava u poslovnoj zgradi, koju ne može da napusti, i iz koje, čekajući do u “večnost”, gleda ljude koji se u koloni kreću po pomenutoj večnoj uzbrdici.

Te dve priče se ukrštaju, na kraju dajući smisao nepronalaženja, ali i gubitka sebe. Ovde je “Ja” kao otelotvorenje kroz protagoniste obe priče, s tim da u epilogu, koji je u potpunom kontrastu sa životom primitivnih ljudi, iako se zasniva takođe na životu primitivne grupe lovaca-sakupljača, dobijamo u jednoj ravni poništenje svega onog što smo mogli da izvučemo kao smisao njihovog života i kretanja…

Iako na prvi pogled fantastičan roman, vrlo brzo se pokazuje kao egzistencijalno-antropološka potraga svakog čoveka za samim sobom.