Lek, otrov ili kritika

„Tehnika obmane prerušavanjem doživljava vrhunac u Šekspirovim zrelim komedijama, gde je po pravilu skopčana sa promenama pola, a reprezentativni primeri ovakvog preobražaja su Rozalinda u Kako vam drago i Viola, junakinja Bogojavljenske noći. Prerušavanjem u muškarca, Šekspirove junakinje stiču novi autoritet, koji im omogućava ne samo da slobodnije i samosvesnije izražavaju sopstvene stavove nego i da, kako kaže Edvard Beri, „prisvajaju muške načine upravljanja i učestvuju u javnim poslovimaˮ. S jedne strane, one menjanjem rodnog „predznakaˮ ne samo da prevazilaze poziciju relativno pasivnog predmeta sukoba, već postaju inicijatori, ili čak tvorci zapleta, preuzimajući na taj način funkciju glavnog tipa eirona – lukavog sluge. Pored toga, njihovo prerušavanje u muškarce umnogostručava igru identiteta, koja daje novu dimenziju komičkom sučeljavanju iluzije i stvarnosti.ˮ