Kutija puna radosti

Knjiga Lidije Nikolić Kutija puna radosti pribira uspomene na Danila Nikolića, reprezentativnog pripovedača srpske književnosti poslednje četvrtine prošlog i prve decenije našeg veka.
Zasnovana na rekonstrukciji epizoda iz Nikolićevog života Kutija puna radosti je žanrovski aberativna knjiga. Iako počiva na proverljivoj činjeničnosti, na verodostojnim svedočenjima, i, pre svega toga, na duboko ličnom odnosu odanosti i ljubavi kćeri prema ocu, njenu formu nije moguće precizno odrediti, što smatram posebnom i posebno vrednom osobinom.
– Mihajlo Pantić

Iz Kutije pune radosti može se zaključiti vrlo lako i vrlo pouzdano da je Danilo Nikolić bio izuzetan pisac, ali i izuzetan čovek i da su ga zbog te vedrine i svetlosti koje je umeo uvek da na druge prenese, baš svi voleli. Ne postoji čovek koji neće voleti ovu knjigu o njemu. Čak i oni koji ga nisu poznavali – do ove knjige – zavoleće ga i radovaće mu se.
– Slađana Ilić

Dirljiva je i nesvakidašnja otvorenost (dobrano odškrinuta vrata u njegovu životnu radionicu), gotovo naturalističko bojenje intimnog sveta, privatne sfere književnog junaka Dače Nikolića u ovoj prozi, koja se može čitati i kao porodični roman, ali i kao memoar, skica za duhovnu biografiju oca, dnevnik bez datovnika, pa u izvesnom smislu i (kao) senčenje tekućeg (onovremenog) književnog života u Srbiji, i delom iskošeno osvrtanje na savremenu istoriju srpske književnosti i kulture. To, svakako, ima svoje motivsko pokriće u činjenici da je Danilo Nikolić od živog života pravio svoju književnost, što joj je osiguralo lak i siguran put do čitalaca. Vlasnika bivše sreće!
– Anđelko Anušić