Komentar zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji je Narodna skupština donela u novembru 2018. godine, predstavlja ne samo izuzetno značajan, nego i izuzetno složen pravni akt, koji je uz to praćen velikim brojem podzakonskih akata. Radi se o zakonu sistemskog karaktera. Njime se uređuje čitav jedan sistem – sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, koji je sastavni deo sistema nacionalne bezbednosti i koji, sam po sebi, ima brojne strukturne elemente, oblikovane u podsisteme sa naročitim zadacima čije obavljanje mora biti koordinirano i vođeno ostvarenjem jedinstvenih ciljeva. Uspeh ovog sistema počiva na integrisanim naporima institucija na svim nivoima vlasti, privrednih društava, građana i njihovih udruženja, na partnerstvu javnog i privatnog sektora, na aktivnostima humanitarnih i drugih organizacija civilnog društva, kao i na instrumentima međunarodne saradnje i pomoći.

Zbog takve širine svog predmeta uređivanja, ovaj zakon podrazumeva i brojnost pravnih instituta koji se njime u celini oblikuju ili dograđuju, a zatim brojnost obuhvaćenih subjekata i raznovrsnost zadataka koji se pred njih postavljaju, institucionalizovanje naročitih tela, organa, jedinica i drugih organizacionih oblika, obavezivanje na donošenje planova i normativnih akata i na kontinuirano preduzimanje usklađenih preventivnih aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa i pripremljenosti za adekvatno reagovanje u vanrednim situacijama, odnosno za efikasan odgovor na posledice katastrofa i brz oporavak zajednice od tih posledica.