Knjiga za svaki dan: psihološka i psihoterapijska promišljanja i praksa

Petar Jeknić svojim načinom pisanja potvrđuje izreku mudrog Solomuna da je u mnoštvu savetnika mudrost. Knjiga za svaki dan ima naslov koji opisuje način njenog nastanka i način njenog opstanka. U praksi svakodnevnog susreta s klijentima u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Kruševcu, kao i online razgovorima, Petar Jeknić svakodnevno proširuje svoja iskustva i svoja saznanja o ljudima i životu, te to bogatsvo susreta nesebično i odmah spremno kondenzuje i prenosi čitaocu putem pisane reči. Interaktivni psihoterapijski rad sa klijentima omogućio je da se otkrije sva lepota mišljenja koju klijenti, inače već skloni introspekciji, iskazuju u povratnoj informaciji i evaluaciji samog psihoterapijskog rada kao i ove knjige koja je pred nama.

Pogled na svet koji vodi Petrovu reč ima svoje uporište u Bibliji, u Svetom Pismu od kog polazi u knjizi navodeći stihove koji su ga inspirisali da se bavi ljudskom dušom uopšte. Već na prvoj stranici Petar kaže: „Duša je centar svega, sastoji se od duha i tela pa treba biti na prvom mestu interesovanja i brige. Jer kakva je korist čoveku ako zadobije ceo svet, a duši svojoj naudi, pita Isus? (Mar. 8, 36) Od prve ideje o pisanju do danas naučio sam mnogo više o duši kroz psihoterapijski rad. O ovoj temi vredi pisati neprestano, pa sam se usudio da ponudim svoje viđenje koje je proizašlo iz prakse“.

Drugo uporište Petrove pisane reče jeste on sam spreman da deli sebe, u meri svakodnevne spoznaje, kako s klijentima u psihoterapijskoj praksi tako i u ovoj knjizi. Dajući svoja mišljanja o knjizi to su prepoznali njegovi klijenti, a ovde izdvajam jedno s početka knjige: „Ne prezajući da govori u prvom licu, Petar iznosi istine, teskobe, dileme, padove i uzlete čime postaje blizak i neposredan, kazuje da je ‘jedan od nas’, što priznaćete briše čest razdor koji postoji na relaciji psiholog-klijent, i svakako već na prvim stranicama postaje naš timski igrač u utakmici ka zajedničkom cilju, biti zadovoljan u svojoj koži.“

Treće polazište za Petrov rad jeste realnost i način njenog sagledavanja kroz prizmu vrednosti. Petar Jeknić otpočinje svoju priču pitanjem: „Jer, šta je realnost? Sve može da se prenaglasi, da se do banalnosti pojednostavi ili pak iskomplikuje. Ali gde je sredina, zbog čega je sredina ‘zdravo mesto’, i šta ima vrednost iznad svake vrednosti?”

Ako je cilj da čovek prihvati sebe i život, da „bude zadovoljan u svojoj koži“, kako kaže Gordana, ili da bude „dobar prema sebi“, čemu se trudi Petar, onda je put do ostvarenja usmeren u pronalaženju „mere“, tog „zdravog mesta“ koje daje stabilnost ličnosti. Ta „uska staza“, „srednji put“ ili „put kojim se ređe ide“, ponekad zahteva ruku koja ga vodi, mudrost onih koji su tim putem već prošli. Knjga za svaki dan je ispružena ruka spremna da pomogne onima koji povremeno gube ravnotežu kao i onima koji svoju ruku žele da pruže drugom, jer je ova knjiga ujendo i dobar priručnik za psihoterapijsku praksu.

– prof. dr Zorica Kuburić