Kasijana

Knjiga koju držiš u rukama, čitaoče, potiče iz pera velikama srpske bogoslovske književnosti i svetog pastira duhovnog stada Hristovog, Vladike Nikolaja, najpre ohridskog, a zatim žičkog episkopa.

Njena „fabula“ nije izmišljena: to je koliko istinita toliko i potresna povest ο duhovnom preobražaju nesrećne „grbave Jule“ u smernu i dobru monahinju Kasijanu. Suštinski pak, to je povest ο pobedi duhovne lepote nad duhovnom rugobom, svetlosti nad tamom, dobra nad zlim, vrline nad grehom, života nad smrću, Boga nad satanom.

To je, zaista, sjajno izložena i premudro objašnjena „nauka ο hrišćanskom poimanju ljubavi“, kako glasi njen podnaslov. Teško je proceniti gde ljubav veličanstvenije blista – u produhovljenom liku podvižnice Kasijane ili u blagodatnim rečima duhovnika Kalistrata.

Stoga ovom delu ne treba ni predgovor ni preporuka. Čitajući ga, brate i sestro u Hristu, osetićeš svetinju, istinu i lepotu naše pravoslavne hrišćanske vere. Osetićeš šta znače reči Svetoga Pisma Bog je ljubav.

Ova knjiga biće ti dragoceni duhovni dap. I životni putokaz. I poziv na podvig. Kao što je piscu ovih skromnih redaka bila pri prvom čitanju, pre više decenija, i sada, pri jednom od čitanja – nadam se, ne poslednjem.