Šta lenjost zaista jeste, a šta lenjost nije? Da li je rad zaista centralni deo našeg identiteta? Zašto se marljiv rad nagrađuje a i sama potreba za odmorom smatra sramotom? Šta je Laž o lenjosti i zašto nas ona podstiče da težimo nemogućim nivoima produktivnosti i tera nas da radimo dok se ne razbolimo? Zašto se reč „lenj“ gotovo uvek koristi sa prizvukom moralne osude i prekora, iako moralno osuditi i samu reč „lenjost“ znači zanemariti razloge i osuditi svaki manji radni učinak ili angažman, svaku potrebu za odmorom i sl. Da li je ono što nazivamo „lenjošću“ često snažan instinkt za samoodržanjem?
Autor Devon Prajs, socijalni psiholog, u knjizi se ne bavi bezrazložnim neradom i lenjstvovanjem kao načinom života već je osmislio termin Laž o lenjosti pod kojim podrazumeva uvrežen sistem uverenja da je marljiv rad moralno superioran u odnosu na odmaranje, iako su odmor i predah normalne ljudske potrebe a ne dokazi lenjosti. Kada ljude etiketiramo kao lenje gubimo iz vida prepreke i probleme sa kojima se ti ljudi možda suočavaju a koje mi ne vidimo i ne prepoznajemo. Npr. ljudi mogu biti manje produktivni ukoliko su depresivni ili apatični, tj. bolesni, usled loše organizacije posla, ako su prokrastinatori, ukoliko rade više poslova, a mi ih često i olako odbacujemo kao „lenje“ dok su oni, u stvari, iscrpljeni do svojih krajnjih granica.
Prajs tvrdi da se umorni i iznureni ljudi ne bore sa lenjošću nego sa opstankom u zahtevnoj radoholičasrkoj kulturi koja ljudsku vrednost poistovećuje sa količinom radnih sati a brani osnovne ljudske potrebe kao što je potreba za odmorom. Autor se bavi i popularnim medijima koji promovišu stav da naša postignuća i produktivnost određuju našu vrednost, bavi se izgaranjem na poslu (burnout), našom stalnom dostupnošću poslodavcima što nam onemogućava slobodno vreme, bavi se začaranim krugom mešanja privatnog i poslovnog života i tvrdi da nam naše pravo da budemo „lenji“ otvara prostor za igru, kreativnost, opuštanje i oporava.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.