Julia – knjiga 1

„Postoji večiti razdor između onih koji traže činjenice i onih koji pokušavaju da shvate kako su te činjenice nastale. Za policiju je ubica uvek samo krivac. Kriminolog želi da sazna u kojoj meri je ubica i sam žrtva. Nasilje je uvek plod nekog drugog nasilja.“

To nam kaže Julija Kendal, glavna protagonistkinja serijala koji počinje sa stripom koji držite u rukama. Julija nije Nik Rajder, Hari Kalahan, Horacije Kejn, pa ni Filip Marlou; hvatanje ubice joj jeste primarni cilj – pri čemu koristi svoje znanje iz psihologije da bi se lakše zatvorio obruč oko zločinca i predvideli njegovi sledeći potezi – no, ona se trudi i da razume motive i korene koji su jednog čoveka na zločin naveli. Julija nije detektiv, ona je psiholog i kriminolog, što epizodama ovog serijala često daje gorak ukus, jer glavna junakinja nakon rešenog zločina otkriva i onu drugu stranu zločinca, ljudsku i tragičnu, na koju policija i javnost ne obraćaju pažnju.

Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, „baštengradu“ čije ulice i kvartovi nose imena po najrazličitijim biljkama. Muči je nešto iz prošlosti, neka strašna trauma koju je preživela – ali ne znamo koja. Bila je specijalni savetnik pri javnom tužilaštvu, ali je zbog spomenute traume digla ruke od svega i posvetila se karijeri predavača kriminologije na univerzitetu. Očigledno je odlična u svom poslu – ali i pored toga je nesigurna i sklona depresiji, usamljena i melanholična… makar u privatnom životu. Kad se silom prilika vrati traženju i analizi psihološkog profila serijskih ubica za policiju, vidimo kako ume da bude oštra i pronicljiva dok prikuplja činjenice.

Ta dihotomija između „slabašne“ žene i snažnog borca za pravdu daje Berardiju mogućnosti da istražuje lične tragedije i profesionalne pobede jedne iste osobe, pripovedajući nam svakog meseca podjednako priču o jednoj ličnosti koliko i o mračnim svetovima pojedinih kriminalnih umova i serijskih ubica. Nema sumnje da dobar deo svog uspeha Julija duguje upravo tom šarmu: publika voli da vidi humanizovane heroine, to znamo još od ranih dana čuvene Modesti Blejz. Kao i Modesti, i Julija ima svog „Vilija Garvina“, prijatelja Lea Bakstera, koji uvek priskače u pomoć preko svoje privatne detektivske agencije kad treba nešto dodatno istražiti van standardnih policijskih šablona. Leo je pored profesionalne pomoći uvek tu za Juliju, da je zaštiti i pomogne joj i kao profesionalac i kao prijatelj. Drugi predstavnik „jačeg pola“ u serijalu jeste policijski poručnik Alan Veb, s kojim Julija ima ambivalentan odnos: njihova prepucavanja koja su znana svima u policijskoj stanici stalno balansiraju između međusobnih prikrivenih simpatija i muško-ženskih neusaglašenosti u vezi s večitim temama. A za dodatne osmehe pobrinuće se i Emili Džouns, Julijina prijateljica i kućna pomoćnica koja na svoj specifičan, tvrdoglav način večito kritikuje, pa gotovo i „ugnjetava“ našu junakinju prekomernom brigom i dobronamernim savetima.

Drugim rečima – Julija je krimić, ali sofisticirani; njegova junakinja je odlučna spolja ali nesigurna iznutra.

Julija je čedo scenariste Đankarla Berardija, koji je na ovim prostorima poznat i hvaljen kao jedan od tvoraca vestern serijala Ken Parker. Nakon što je Divlji zapad učinio suptilnim, stari majstor Berardi rešio je da se oproba s jednim krimi serijalom i s junakinjom koja nije bez mana, a svakako nije ni bez straha. Ta ideja se dopala publici u Italiji: Julija je među najprodavanijim Bonelijevim serijalima, odmah iza „starijih kolega“ Teksa i Dilana Doga, a rame uz rame s Natanom Neverom. Mesečni serijal Julija 2005. dobio je i svoj Almanah zločina, godišnjak koji donosi vesti i zanimljivosti iz sveta krimića, kao i jednu novu Julijinu epizodu (i za sve vas koji se već zanimate – ne brinite, Darkwood će objavljivati i ovaj serijal kad na njega hronološki dođe red). Činjenica da je Julija uspela da se probije u tradicionalno „mačo“ Boneliju samo dodatno govori o Berardijevoj umešnosti da izmeša melanholičnu heroinu s veoma brutalnim ubicama.

Čitaoci će odmah primetiti da je Berardi u ovom stripu pribegao jednom triku: svi važniji likovi vizuelno su zasnovani na američkim glumcima. Sama Julija je, naravno, slika i prilika Odri Hepbern, Emili je crtana po Vupi Goldberg, poručnik Veb je Džon Malkovič, Ben Irving Džon Gudman, a Leo Bakster Nik Nolti iz mlađih dana.

Julija je već imala kratko predstavljanje u susednoj Hrvatskoj, koje je potrajalo nekoliko brojeva – i to je razlog što uz ovu prvu svesku, Oči ponora, na policama možete pronaći i devetu i desetu epizodu serijala: želeli smo da čitaocima predstavimo početak serijala, ali i nove priče, dosad neviđene na ovim prostorima. Bez brige – u narednom periodu ćemo paralelno objavljivati stare i nove epizode, tako da ćete u bliskoj budućnosti imati celu kolekciju bez ikakvih rupa. A same epizode Julije ne nadovezuju se jedna na drugu u većoj meri, tako da možete odmah posle jedinice preći na devetku. U Italiji, serijal je počeo da izlazi 1998. godine i trenutno je na broju 146 – već smo spomenuli da je među četiri najprodavanija serijala izdavačke kuće Boneli. Ovo je tek početak druženja s njom. Slučajevi ovog kriminologa biće brojni… uživajte u njima!