Jezik naš nasušni, gramatika i nadgramatika

Ono što je o problemima našeg jezika imao da kaže niko pre njega nije bio rekao, a , po svemu sudeći, izgleda da se u njegovoj teoriji o našem desetercu i krije najvažnija istina o jeziku kojim pišemo i govorimo.

(Jovan Hristić)

Vinaver je stvorio jednu koncepciju jezika čijih svih dalekosežnih rezultata još nismo ni svesni u dovoljnoj meri.

(Pavle Zorić)

Konačnu meru koju je naš jezik izborio u deseteračko-trohejskom ritmu Vinaver je u Jezičkim mogućnostima poricao kao preživelu jezičku formulu koja ne može da obuhvati nove sadržaje. Nedelotvorna ravnoteža, koban jezički krug. To je bolje osetio i definisao no bilo ko i pre i posle njega. Bio je u pravu (kao što je, u principu, i rat koji je vodio s gramatičarima bio na njegovoj strani), ali ne u pojedinostima, nego u stavu. Vinaver je senzibilnošću pravog pesnika i svešću teoretičara modernih poetskih strujanja beležio samo odnos novog doba prema staroj jezičkoj formuli, ali nije zadirao u samu bit te formule. U deseteračkom ritmu lomili su se vekovni napori, i jednom konačno uspostavljena ravnoteža značila je trijumf čoveka u jeziku. A u tom jezičkom trijumfu čovek je napokon ostvario potpun sklad sa svojim svetom, došao do potpune sigurnosti i definitivne mere. Vinaver je to osećao, a kasnije i podvlačio.

(Novica Petković)