Jeretici

S vremena na vreme, a posebno u nemirnim epohama kao što je ova naša, na svetu se pojavljuju specifična strujanja. U starim vremenima ona su nazivana jeresima, a sada ih nazivamo modom. Ponekada su ta strujanja nakratko korisna, ali mogu biti i sasvim škodljiva. Ona se po pravilu mogu svesti na neku istinu ili, tačnije, poluistinu. Tako, na primer, ostajemo u sferi iskrene odanosti ako držimo do Božjeg zakona, ali ako insistiramo na tome nauštrb Božije milosti, to već spada u jeres; isto tako, nije ni najmanje loše ako žudimo za jednostavnim životom, ali ako se ta žudnja ostvaruje na račun vedrih osećanja i lepih manira – ona postaje jeretička. Jeretik (ili fanatik) nije čovek koji isuviše voli istinu, istina se ne može isuviše da voli. Jeretik je čovek koji svoju istinu voli više od Istine. On više voli poluistinu koju je sam otkrio, nego čitavu istinu koju poznaje čovečanstvo. On odbija da svoj sopstveni dragoceni mali paradoks vidi kao deo mnoštva očiglednih istina, koje tek zajedno čine svetsku mudrost.