Između trudova

Šta o svojim ljubimcima ima da kaže onaj ko praktično ne zna za život bez čovekovog najboljeg prijatelja? I – možda još važnije – šta o svemu tome ima da kaže njegov pas? Kako će se provesti pisac koji se zadesio na umetničkoj koloniji usred SAD baš u trenutku kada bombe počinju da pljušte po njegovoj domovini? Može li jedna stara kuka da se snađe u ludoj noći, na zabavi omladine koja ne zna za granice? Ljubavni jadi su uvek teški, a među najtežima su oni koji podrazumevaju više od dva učesnika –  trouglovi i ostale geometrijske figure imaju svoju čar, ali hoće li go­spodinu K to sve sesti ili presesti? I, na kraju, kako stoje ljubav i smrt, rame uz rame ili ruku podruku? Ili su, možda, okrenute jedna ka drugoj i prkosno se gledaju?

U pet novela uvek svežeg i satirski raspoloženog Vladimira Kopicla junaci žive obične živote, koji su, kao i svi obični životi, prepuni ne­običnosti i nelogičnosti. Autor se hvata za male stvari koje u njegovoj tragikomičnoj izvedbi postaju velike, dok se one koje smatramo veli­kima često svode na trivijalnosti. Njegov ton je varljivo šaljiv i šaljivo varljiv, sve dok nas nekom potresnom istinom, sadržanom u savršeno sročenoj frazi, ne ostavi bez reči. Sve je to, poručuje nam on, igra, ma­skenbal i farsa, jer se „u književnost, kao i u istoriju, može ući bez lica, ali ne i bez maskeˮ.