Između Hitlera i Pavelića

Najpre biografija Glez fon Horstenaua: rodio se 1882. godine u oficirskoj porodici u mestu Braunau na reci In u Austriji. Ostavši rano bez oca, Edmund je kao dečak primljen u vojnu gimnaziju, posle koje je završio i akademiju. U Prvom svetskom ratu bio je generalštabni oficir. U toku rata, po svemu sudeći, nikada nije bio na frontu, već u Centru za informacije, i on je bio taj koji je sastavljao ratne izveštaje za austrougarsku vojsku. Posle rata je bio direktor Vojnog arhiva i na tom položaju će stekao čin generala. Bio je više činovnik nego komandant, pa se zbog toga mogao baviti i politikom.

Pred rat je bio ministar u austrijskoj vladi, ilegalno povezan sa nacionalsocijalistima. Posle anšlusa postao je poslanik u Rajhstagu velikonemačkog rajha. Posle kapitulacije Jugoslavije od 1941. do 1944. obavljao je dižnost nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj. Za našeg čitaoca dalji deo njegove biografije bio bi nevažan. Dok je na dužnosti da pomogne izgradnji vojske Nezavisne države Hrvatske vodi dnevnik koji je važan za naše čitaoce. Smenjuju se likovi Nezavisne države Hrvatske čije karaktere, prevare iznosi u svom dnevniku Hosternau. Nekoliko citat a: „Samo narodi koji mogu da u bijaj u imaju budućnost. A ti narodi su: Japanci, Rusi i Nemci. Od Nemaca to su samo pripadnici SS jedinica, dok svi ostali Nemci nisu za to sposobni, jer ih verske veze sprečavaju da ubijaju…“ Ja sam srećan, hvala Bogu, da moji hrvatski „prijatelji“ ne znaju za ovu misao Hitlera. Jer da znaju tada bi pobili više ljudi nego što to inače i rade. Dobri Hrvati, zaključio je firer, neka se „slobodno ižive“. On je pod ovim mislio na ubijanje Srba. …Pavelić je bio prunuđen da uhapsi četvoricu komunista. U tom času, a to je istina, bilo je uhapšeno najmanje šest hiljada i pet stotina nesrećnih ljudi, oba pola i svih uzrasta, ili odvedeno u strašne logore ili ubijeno. I dalje su nastojali da mi podvale i da me bezočno lažu… Svuda su žrtve bili isključivo Srbi, obeleženi svojom religijom i nacionalnom pripadnošću, … Osamdesetih godina prošlog veka kada je pod pritiskom javnosti obelodanjeno da su partizani pregovarali sa Nemcima, široj čitalačkoj publici je nedostajao Horstenaurov dnevnik. Jer tada je jedan od učesnika pregovora Veli mir Velebit pisao o susretu Nemaca i partizana. Evo sada imamo na uvid i onu drugu stranu… dnevnike poraženih. Verovatno će objavljivanje takvih knjiga, kao i otvranje arhiva, doprineti stvaranju prave slike o ratu u Jugoslaviji, kao i o građanskom ratu koji će biti prepušten istoričarima.