Izgubila sam sebe: na tvojim usnama

„Ovo je priča o Vojinu koji je grešio, mada, što bi rekao pesnik, ni ja nisam bila cveće“, počinje svoju ispovest Iskra dok u svojoj trideset šestoj godini zbog korone leži na Infektivnoj klinici u Beogradu.
Iskra je odrasla po diplomatskim kolonijama, kao kćerka i unuka ugledne porodice sa Dorćola, dok je Vojin bio vanbračno dete i rastao u udžerici na Lionu. Roman prati njihovu ljubavnu priču od trenutka kada su se sreli u tramvaju broj šest, opisuje požudu i radost početka njihove ljubavi i iskušenja kroz koja ona prolazi od vremena sankcija i građanskog rata do leta 2021. i pandemije korona virusa.

Roman Izgubila sam sebe je porodična saga, priča o dobroti i pokušaju da ne dozvoliš nikome, ni u ime ljubavi ili novca, da te ubedi da nije pametno biti dobar čovek i da je život močvara pa moraš u mulj. Ne moraš!
I pored tragičnih trenutaka, ovo je priča koja će vas podstaći da kada je loše vreme odlučite da šetate po kiši, da sačuvate osmeh devojčice i pored loših okolnosti i izdaja, da ne gubite vreme u stalnim ljutnjama i prazninama, uplakane noću i zagledane u telefon na koji će možda stići njegova poruka.

„Doživela sam da me prodaju baš oni koje sam kupovala ljubavlju, ali ja sam opet i svima davala sve najbolje od sebe! I kada me povrede, ja uživam pri pomisli da će me pamtiti kao onu koja je najlepše umela da voli. Volim što me takvu pamte i oni koji misle da su me nasamarili i potrošili“, kaže Iskrina baka, jedna od glavnih junakinja ove knjige. Baš u tim rečima je sadržana poruka romana koji ćete pročitati u jednom dahu, možda za noć, znatiželjni i vezani za sijaset živopisnih karaktera koji su u njemu opisani.

Ovo je i priča o Beogradu koji se ušuška negde ispod rebara, čak i kada ga zauvek napustiš.