Iz prve ruke

„…potražimo odgovore u vi­šeslojnosti arhetipova kodiranih duboko u nama i svetu, ali gotovo neprimetnih. Za to je potreban ogroman napor, da ih, pre svega, izdvojimo, a potom da ih sklopimo u sliku sveta, i nas u njemu, koja nije ni reciklaža ni utopija, već napro­tiv, naša umetnička potraga za istinskom spoznajom kroz transformaciju u umetničko delo.” Radovan, budući i sam kre­ator, autor romana, pesama, mnogobrojnih književnih napi­sa, apsolutno nije u dilemi šta je neophodno da se desi da bi nastala umetnička tvorevina. Ali on isto tako dobro zna i kako nastaju dobra tumačenja tuđih dela i zato, u istom eseju, kaže „da svaki tumač umetničog dela može da vidi onoliko koliko delo u njemu probudi asocijacija i, naravno, koliko sam ima sposobnosti, znanja i kreativnosti da iz slika otkrije.” Drugim rečima, što bolje delo – tumaču šire polje asocijacija, što bolji tumač – tim je i analiza dublja i pedantnija, razgranatija i višeslojnija.
Zbirka kritika, predgovora i tekstova pisanih različitim povodima omogućava nam da iz prve ruke – od Radovana kao prvog čitaoca – saznamo mnogi njegov pronicljiv sud i zapažanje o savremenoj književnosti, slikarstvu, umetničkim fotografijama, ali knjiga pred nama je i mnogo više od toga. To će osetiti svaki putnik namernik koji otvori korice ove knjige i odvaži se da pođe na virtualno putovanje sa Radovanom Vlahovićem.

Dr Mirjana Brković

Književnoumetnička scena Srbije, ako takvo nešto uo­p­­šte i postoji, ima neuhvatljivu tržišno-šibicarsku formu u ko­joj se određeni broj pisaca, izdavača i državnih činbenika uspešno izdvajaju od sve manjeg broja konzumenata, čitala­ca. Bila bi to zanimljiva tema da je ima ko slušati i nešto pro­tiv iste preduzeti, al’ kako je to uzaludan posao, prepustimo se ljudima koji uprkos tim i takvim uslovima nisu odusatali od sopstvenog života a to će reći i stvaranja. Ignorišući taj i takav odnos gde se oficijelana scena podozrivo odnosi pre­ma svim koji nisu u prvom prstenu kola za budžetsku raspo­de­lu, nekako se formirala i druga linija. Radovan Vlahović je svakako jedan od istaknutijih predstavnika te druge linije, srpske umetničko-književne scene.
Isprepletani različiti kri­tičarsko-teoretski postupci, otkrivaju ipak jedan Radovanov ugao koji u demontažnoj stilistici nameće svoj lirsko-pesnički rukopis kojim na jedinstven način čitanja pronalizi suštin­sku nit kojom se autor bavi. Prateći širok raspon autorskih rukopisa od konstrukcionista do tradicionalista i od pesnika romantičara, Fejsbuk stvaraoca, razbarušenih naratora do fotografa, hroničara, istoričara i ilustratora Radovan traga za uporištima katkad narativnim al i često fragmentalnim, skrivenim i samo njemu uhvatljivim. Tako razuđen materi­jal; romani, priče, poezija, knjige za decu, bajke, elektronska literature, fotografije, predgovori u ovom omnibus otkriva­ju Radovanov postupak čitanja i posmatranja kako literature tako i umetnosti sa jedne starane ali i života i čitanje vreme­na.

Jovan Gvero

Bravo, Radovane, na neskrivenoj ljubavi za sve zatezače božanskih struna. Ko sjaj zameće, sjajem i plodi, a ko mrkuje mrakom, večno će bauljati tamom.
Tako, banatski maestro, u čestitom zadatku svetlosnog umrežitelja srodnih poetskih duša slovi i slovima slavi po­ložajnike božanskog pohoda, svoju slavu time ne manje­ći nimalo, već je uzdižući ka visini kojoj teži i kojoj ume, i istinski crkvenopojnim milozvukom ponekad da zapoje.
Blagoslovi Radovan pesnički prvenac izričući vrlo pre­takanje ljubavi u stihove da bi pesma svojim snažnim ose­ćajima lekovita bila čoveku.
Sagledava pesničko traganje za korenima unutrašnjeg bića radujući se otkrivenom plamičku koji razbuktava u ver­tikalu poetskog dela.
Pronalazi spiritualno svetle i neponovljive tačke u pre­obražajima stvarnosti.

Milorad Kuljić