U celokupnoj ruskoj književnosti „zlatnog“ XIX veka niko nije tako snažno i tako otvoreno izložio pogledima čitalačke publike kobne slabosti ruske duše, ukazavši i na njihov prvi i osnovni uzrok – odvojenost većeg dela društva od Crkve, posvemašnju sekularizovanost koja je u Gogoljevo doba već uveliko zamenila stolećima negovanu pobožnost ruskog naroda, njegovo pravoslavlje i pravoživlje.
Nikolaj Vasiljevič nastoji da pokaže da je sva promašenost i besciljnost jednog taštog, tupog i ispraznog bitisanja, upravljenog ka sticanju materijalnih dobara i lakim razonodama, koje je karakterisalo tadašnje kulturne i intelektualne krugove, posledica te rastuće sekularizacije. Jedini jemstvo obnove i preporoda Rusije, po piščevom mišljenju, pružilo bi ponovno opravoslavljenje i ucrkvenjenje celokupne ruske nacionalne kulture i života ruskog društva.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.