Videćemo zapravo da uobličavanje erotike uključuje smenu gnušanja i privlačnosti, odbijanja i potvrđivanja koje ga prati, i koje se razlikuje od prvobitne, neposredne, po tome što je ljudska (erotika), a ne samo seksualna i animalna. Tačno je da brak često izgleda kao suprotnost erotici. Ali mi o tome sudimo na taj način zbog jednog vida koji je možda, sekundaran. Da li je dozvoljeno pomisliti da su u trenutku kada su uspostavljena pravila koja su propisala te prepreke i njihovo ukidanje, ona zapravo odredila nove uslove seksualne aktivnosti? Izgleda da je brak ostatak vremena u kojima su seksualni odnosi njime bili suštinski uslovljeni. Da li bi ustanova zabrana i ukidanja zabrana koja suštinski pogađa seksualnost, bila stvorena u svojoj strogosti da njen prvobitni smisao nije bilo stvaranje porodičnog doma?
„U ovoj knjizi sam hteo da misao organizujem u skladu sa tim trenucima – udaljenu od naučnih shvatanja (koja bi za svoj predmet vezala nekakav način postojanja nespojiv sa njim), ali ipak strogu, krajnje strogu, kao što to zahteva čvrstina jednog sistema misli, koji crpi totalitet mogućeg.
Ljudska misao ne može ravnodušno da bude odvojena od predmeta koji je se tiče u najvećoj meri, potrebna nam je misao koja se neće povući pred užasom, i konačno, svest o sebi koja neće izbeći da moguće istraži do kraja.“
– Žorž Bataj
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.