Istine i laži: hronika banalnog doba

Roman Istine i laži je ispovest koji slikar Branko Bane Milić pripoveda svom „unutrašnjem dvojniku“, piscu Branku Miliću, i gde svaki događaj ima dve verzije – istinitu i lažnu. U priči koja zahvata vremenski raspon 1980-2004, od njegovog odlaska sa sela u Beograd, najpre u gimnaziju, potom i na Likovnu akademiju, do ulaska u politiku i biznis, događaji se nepredvidljivo račvaju i umnožavaju, politička dešavanja devedesetih se iskrivljuju, porodična istorija relativizuje, da bi se u svojevrsnoj igri ogledala sve pretvorilo u literarnu travestiju i apsurd, gde glavni junak, vođen dvema opsesivnim idejama – da osvoji devojku u koju je zaljubljen još od osnovne škole, i ambicijom da postane slavni slikar – završava kao umetničko delo svog najboljeg prijatelja Mirka Karavađa.

„Nikada nećemo saznati šta je bilo u glavi Branka Milića na promociji romana Istine i laži, možemo samo pretpostaviti da je bio spreman da se suoči sa svojim zlodelima. Možemo da nagađamo da je bio spreman da na samoj promociji ustane i sve prizna, ali kad je njegova urednica počela da čita delove romana, zanemeo je. Delove koje je ona pročitala nije napisao on, bez obzira što se i u tom, njemu nepoznatom tekstu, spominje lično imenom i prezimenom, i što je rečeno da je ubica. Na kraju večeri dobio je gromki aplauz. Novine su kasnije pisale o autorovom majstorskom poigravanju vremenom, o živim dijalozima i suptilnom humoru. Neki kritičari su se potrudili, i u crnim hronikama našli članke o smrti tih jadnih devojka, ali nisu se upecali, još su i pohvalili autorovu posvećenost detaljima. U jednom od televizijskih prikaza, govorili su i o čudesnom preobražaju jednog osrednjeg pisaca u velikog…“

Vojislav Radojković rođen 1965. u Petrovcu na Mlavi. Završio Poljoprivredni fakuletet u Beogradu. Do sada je objavio četiri romana. „Nisam ja budala“ 2007, „Poslednji dani bioskopa Delo“ 2009, „Patuljci broje do sedam“ 2013, „Dečak koga je ujeo gušter“ 2018. Član je Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.