Ima li ovde Srba

U susretu s ovim upečatljivim ogledima, onima koji duže pamte spontano se bude sećanja na originalne i prodorne analitičke komentare mladog Vučelića iz onog starog, dobrog „NIN“-a. Ista britka misao, duhovit obrt, gipka rečenica, sposobnost razdvajanja bitnog od nebitnog i čvrsta uverenost u ispravnost onoga što se kao poruka upućuje javnosti. Iskustvo je u međuvremenu zasvodilo strast, ali je ni u čemu nije prigušilo, dok su polemičke strelice sada usmerene ka samo prividno novim, a zapravo uvek istim merama. Srce mu je nepomirljivo „na levoj strani“ (što ni anatomski nije baš neka anomalija), a temeljne vrednosti o koje se oslanja i za koje se svojim perom istrajno bori jesu najšire shvaćena sloboda i nacionalno dostojanstvo.

Treba li naglašavati da je danas, u vreme ciničnog globalizovanja političkog licemerja moćnih i relativizovanja, sve do ukidanja, „prevaziđenog“ načela državnog i nacionalnog suvereniteta, Vučelićeva odbrana slobode i nacionalnog dostojanstva c pozicije klasičnog, poluzaboravljenog poimanja državnog razloga, za mnoge beznadežno“politički nekorektna“. Baš zato njegovi istomišljenici, kojih je neuporedivo više no što se oni drugi nadaju, jer Srba ima, s radošću dočekuju njegove uvodnike, dok bi neistomišljenici morali pažljivo da ih čitaju. Vučelić, naime, ne piše protiv. On piše za, a to je, slagali se ili ne slagali s napisanim, uvek na opštu korist.

Prof. Dr Darko Tanasković