Igre koje igraju narkomani

Autor u knjizi dalje širi granice transakcione analize na područje zavisnosti od droga, detaljno klasifikuje i analizira različita svesna i nesvesna ”muvanja”, kojima obiluje ova populacija i veruje da ova knjiga može bitno uvećati socijalnu inteligenciju, razviti otpornost na muvanja, pomoći nam da izađemo iz “igre” ili da ostanemo izvan nje. Dr Zoran Milivojević je ovaj put svoja iskustva u radu sa narkomanima pretočio u čitku i aktuelnu knjigu, povezujući narkomaniju i teoriju igara Erika Berna. Knjiga čitaocu pruža kompletan uvid u komunikacijske šeme („igre“) koje „igraju narkomani“, ali često i drugi članovi društva – porodica, prijatelji, škola…i demistifikuje svet uzimalaca droga. Analizirajući svesne i nesvesne „igre“ metodama transakcione analize autor otkriva šta su „igre“, ko u njima učestvuje, kako se u njih „upada“ i kako izlazi, ko je je žrtva, a ko spasilac i zašto smrtonosne obrasce ponašanja uopšte zovemo „igra“. Iako je knjiga napisana jezikom struke i dragocena je prvenstveno onima koji rade sa mladima – školskim psiholozima i edukatorima, ipak nije „zatvorena“ ni za tzv. običnog čitaoca – mlade u srednjim školama i višim razredima osnovnih škola, roditeljima da se postave na dobar način ako sumnjaju da se dete drogira ili kada ono zaista počne da se drogira, uzimaocima droga koje će knjiga svakako naljutiti, ali će biti ikorisna jer demistifikuje zavisnost. Knjiga je korisna i novinarima i urednicima jer pomaže odgovornom informisanju o pojavi narkomanije. Knjiga Igre koje igraju narkomani donosi potpuno novi uvid u problem uzimanja droga i potpuno novi pristup u međunarodnim razmerama, jer ne postoji slično delo, ali i potvrđuje da je dr Milivojević u samom vrhu svetske transakacione analize kojoj, upravo ovom knjigom, daje veliki doprinos. U predgovoru knjige autor daje kratak, ali zanimljiv istorijat rukopisa – od prve verzije proteklo je čitavih 26 godina, tj. 1981. godine autor je napi­sao tridesetak strana teksta Narkomanske igre kao interni edukativni mate­­ri­jal za studente volontere angažovane u projektu Algrena – alternativna grupa za resocijalizaciju narkomana. Institucionalni okvir grupe je bio Medicinski fakultet u Beogradu, a grupu su podržali svi tadašnji stručnjaci uključeni u ovu problematiku. Zahvaljujući kampanji Algrene izgra­đen je i Centar za prevenciju i lečenje narkomanije u Drajzerovoj ulici u Beogradu, ali ubrzo nakon izgradnje Centra došlo je polako do dezintegracije projekta Algrene, a tada prestaje i aktivan rad dr Milivojevića sa narkomanima. Podsticaj dr Milivojeviću da ipak dovrši i objavi knjigu bio je njegov sin koji se bližio godinama u kojima droge počinju da bivaju opasnost. Autor je shvatio da se gotovo ništa nije promenilo u proteklih četvrt veka – s jedne strane cveta organizovan kriminal u smislu proizvodnje, šverca i distribucije droge, a s druge strane su prevencija, terapija i resocijalizacija ostale u velikoj meri marginalizovane. – To me je trglo iz samoizolacije i osećaja stručne inferiornosti. Tek kada sam shvatio da tekst mogu osavremeniti pomoću kritika kolega koji se aktivno bave terapijom i lečenjem narkomanije, nestala je i poslednja kočnica – kaže dr Milivojević u uvodnom tekstu knjige. Ova knjiga može bitno uvećati socijalnu inteligenciju: razvijmo otpornost na muvanja. * Koje igre igraju zavisnici od droga, a koje ljudi oko njih? * Koje igre igraju terapeuti, roditelji, policija…? * Ko je u igri Spasilac, ko Progonilac, a ko Žrtve? * Ako ste u igri kako da iz nje izađete? * Ako niste u igri kako da u nju ne uđete? * Kako da pomognete sebi i svojima? * Kako uputiti svoje dete da ne postane Žrtva? * POKLONITE KNJIGU KOME JE POTREBNA!