Iduć uči, u vekove gleda

Mislim da na po­četku današnje svečano­sti treba,pre svega, po­zdraviti osnivanje Zadužbine Do­siteja Obrado­vića. I treba po­zdraviti jednu od njenih prvih akcija – raspisivanje konkursa za rado­ve o Do­sitejevom živo­tu i delu. Do­sitej je istinski velikan naše pro­svete i kulture, ko­ji je Srbiji otvarao puteve prema evropskim ho­rizontima.Međutim, Dositej, nije ništa manji ni kao pisac. Njego­vo glavno delo,Ži­vot i pri­klju­čeni­ja,živi je do­kaz njego­vih stvaralačkih spo­sobno­sti. U živim opisima situacija i predela,puto­vanja i grado­va,u živo­pisnosti liko­va, u duho­vito­sti i humo­ru,u sjajnom,bo­gatom i plastičnom jeziku, prepo­znaje se ruka prvo­razrednog pripo­vedača, čije stranice ni po­sle to­liko vremena nisu izgubile ništa od svo­je životno­sti, lepo­te i svežine. Na ovaj prvi konkurs rado­va o Do­siteju i njego­vom delu odazvali su se učenici iz raznih, naših i susednih,krajeva – onih u ko­jima se go­vo­ri srpski jezik. Na velikoj mapi na ko­joj su ucrtani grado­vi iz ko­jih su nam stigli rado­vi učenika,mo­gu se naći i Lo­znica i Zemun, i Medveđa i Vršac, i Prijepo­lje i Vranje, i Lebane i Užice, i Ko­vačica i Ko­celjeva,i Aranđelo­vac i No­vi Sad, i Ko­sovska Mitro­vica i Šabac, i Majdanpek i Beo­grad, i Budimpešta i Temišvar. Na ovoj mapi mno­gi grado­vi nedo­staju, ali se nadamo da će na njoj sledećih go­dina, na sledećim konkursima, svaki od njih naći i zauzetisvo­je mesto. Učesnici ovog konkursa po­kazali su lepo i zavidno po­znavanje Do­sitejevog živo­ta i dela. Čak i više od to­ga. Go­vo­reći o Dositeju na osno­vu svo­jih sopstvenih iskustava,oni su pokazali nesumnjivu intelektualnu zrelost. Ne krijući svo­je nezado­voljstvo prilikama u ko­jima žive,i perspektivama ko­je im se pružaju(to jest ne pružaju),oni su ne jednom izrazili želju da naše do­ba, u skladu s današnjim po­trebama i pro­blemima, ro­di nekog no­vog Do­siteja,ko­ji će nas vratiti na one puteve na ko­je nas je izveo Dositej Obrado­vić,a ko­je nismo umeli uvek da sledimo. Među mno­štvom ovih rado­va,ko­ji su u najvećem bro­ju po­kazali i viso­ku pismenost mladih auto­ra, mo­gle su se naći najrazličitije literarne forme,od esejističkih do pesničkih, od onih u ko­jima preo­vlađuju pripo­vedački elementi do onih ko­ji otkrivaju istraživačke,analitičke i kritičke sklo­no­sti svo­jih auto­ra.