Odluka da se danas stručnom i širem čitateljstvu pristupačnom učini doktorska disertacija Nikole M. Gavrića Društvena misao Ivana A. Iljina, odbranjena 2010. godine na Fakultetu političkih nauka
Univerziteta u Banjoj Luci ne može se smatrati zakasnelom, već, ma koliko to moglo paradoksalno izgledati, pravovremenom.
Na srpskom jeziku, pored prevoda pomenutog traktata O suprotstavljanju zlu silom, o Ivanu Iljinu i njegovom delu nema zasebnih monografija, ali valja pomenuti da je 2011. godine sa ruskog preveden sadržajan izbor značajnih radova ovog ruskog mislioca, pod naslovom Bela ideja (priredio Dobrica Gajić), a docnije i knjige Osnove hrišćanske kulture (2014), Religiozni smisao filosofije ( 2014), Pogled u daljinu (2018)… Najkonzistentnije je u nas o Ivanu Iljinu pisao Radomir Đorđević u svojim Studijama o ruskoj filosofiji ( 2007-2011).
Malo je poznato da je Iljin tridesetih godina boravio u našoj zemlji i tom prilikom objavio i neke radove. Ugledni polemolog Borislav D. Grozdić visoko je ocenio Iljinov doprinos ustanovljenju realističnog pravoslavnog pogleda na fenomen rata, koji je za sve hrišćanske teologe i mislioce oduvek bio i ostao veliki načelni izazov, s obzirom na biblijsku zapovest „ne ubij!“, kao i jevanđeljski zavet ljubavi i praštanja, zapečaćen Hristovim amanetom „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam. Ne dajem vam ga kao što svijet daje“ (Jevanđelje po Jovanu, 14:27).
U poslednje vreme, međutim, umnožili su se ideološki i politički motivisati kritički napisi o „Putinovom filozofu“, jer je sadašnji ruski lider, zajedno sa svojim okruženjem, u Iljinovoj patriotski nadahnutoj duhovno-političkoj sintezi pronašao idejno uporište za obnovu Rusije, posrnule posle poraza SSSR-a u „hladnom ratu“, čime se ovaj filozof, ali i agilni tragalac za delotvornom organskom spregom hrišćanske/pravoslavne duhovnosti i društvene/političke akcije, za rusofobe svih fela bez ostatka kvalifikovao za ideologa „ruskog fašizma“.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.