Homo aestheticus

Cilj ovog dela je da predstavi značajne pojmovne trenutke u istoriji demokratskog individualizma ili moderne subjektivnosti. Iz razloga koje sam razjasnio u prvom poglavlju, polje estetike polje je na kojem su, i danas još, naslage takve jedne istorije najvidljivije i najbogatije značenjima. Morao sam držati oba kraja jednog krhkog lanca: s jedne strane da iznova shvatim odredbe subjektivnosti tamo gde su bile najizričnije formulisane, a to je u filosofiji, a da ipak ne odustanem od tumačenja izvesnih aspekata jedne discipline, estetike, koja je srećom neodvojiva od konkretne istorije umetnosti. Sve teškoće proističu iz toga što filosofija, za razliku od istorijski nauka, ne pripada onome što smo uobičajili da zovemo “opštom kulturom”. Ljubiteljlima umetnosti, pa i eruditama, nisu uvek bliska dela Lajbnica, Baumgartena, Kanta ili Hegela.