Gea 8: Gde voda teče

U ovoj epizodi Gea ima posla s najadama i hamadrijadama – odnosno nimfama. U vezi s tim, kao inspiraciju, autor serijala Luka Enoh citira nam Platona, koji je u Fedru zapisao Sokratove reči: „…a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode, tako da se nogom može osetiti. Po slikama i zavetnim poklonima čini se da je to svešteno mesto, posvećeno nekim Nimfama i Aheloju.“ Tu je i Gete, koji u pesmi Ribar pripoveda o nesrećnom momku koji se susreo s devojkom iz vode: „…kroz morski šum ču priču njenu i pesmu njenu, i sudbu mu odredi događaj taj, što zbog sebe a što zbog nje pade u morsku penu, nestade u bezdanu, i to mu bi kraj.“ Između ta dva citata možemo da odredimo prirodu nimfi: obožavane su, predmet su seksualne požude ali i umetničke inspiracije i sklone su da svesno ili nesvesno koriste ljude (muškarce, u stvari) zarad sopstvenih ciljeva – ponekad valjanih, ponekad ne. Susreti s njima se tradicionalno završavaju tragično.

Dve stvari ostavljaju najveći utisak u ovoj epizodi: prvi seksualni odnos Gee i Leonarda s jedne strane i ljubav jedne hamadrijade i umetnika Karla. Dok će čitaocima možda delovati da se Gea previše lako i neobavezno upustila u seksualno sazrevanje (nije bilo čak ni pravog poljupca u ranijim epizodama, odmah se prešlo na stvar), druga ljubavna veza nam pokazuje šta se dešava kad je ljubav preozbiljna. Između Karla i neimenovane hamadrijade rodilo se nešto o čemu se pesme pevaju, slike slikaju, zarad čega se životi gube. Pri tom, i pored siline osećanja, motivi ovih ljubavnika mogu se dovesti u pitanje.