Gde da odem da te ne volim

Ovaj ispovedni roman čitaoca vodi u svet tzv. subjektivizacije, ali je daleko od svake sentimentalne plačljivosti i ispovednosti srceparateljnih ljubavnih povesti.

Čar i draž ove romaneskne priče je upravo u tom neusiljenom raspredanju ovdašnje životne potke – susret sa „živim“ ljudima smeštajući radnju u ambijent kazina „birajući“ kao tragičnu heroinu studentkinju – privremenog krupijea u već zrelim tridesetim godinama. Priča prati dva glavna aktera, introvertnu heroini Leu i transformaciju „srcolomca“ Đorđa. Ova dirljiva, ljudska drama istovremeno je i čarobna ljubavna priča. Ovo je priča o ljubavi koja je duboka i istinita.

Večna ljubav je odletela daleko koliko i Jupiter. Ona je ostala sam u svom kosmosu u tišini neiskazane nade na glas nepuštajući granice svakoga razuma, sedela bi tako u potpunoj tami zureći u prozor. Njena čežnja svetlucala je neodoljivo dok je praporskim zvezdama, svakoj ponaosob, davala njeno ime.

Vreme joj nije pomoglo da zaboravi. Sprijateljila je uspomene sa samoćom.