Erotika

„Erotika Lu Salome je filozofska i psihološka studija o značaju erotskog u našim životima i o erotskom nagonu kao ujedinjujućoj sili koja čini osnovu čovečnosti.

U ovom kratkom, ali važnom eseju, Lu Andreas Salome daje pronicljiva zapažanja o polu, rodu, umetnosti i religiji koja ga i danas čine savremenim i relevantnim kao i onda kada je nastao – pre više od sto godina.

Zavirite u jedinstven svet Salominih promišljanja o erotskoj strani ženske prirode, o neiscrpnoj snazi i neukrotivoj moći ženskog bića, o biološkim i psihološkim razlikama između muškaraca i žena. U jedan svet gde se o Erosu govori kao o dominatnoj sili koja oblikuje čovekovu egzistenciju i daje joj posebno obeležje, poput nagona za životom.

Često se sa pravom primećuje da je ljubav između polova večita međusobna borba. Pa kada se u nekom pojedinačnom slučaju često i pokaže suprotno, ipak je istina da su u ljubavi suprotstavljene dve tuđine, dve suprotnosti, dva sveta, između kojih nema onih mostova (i nikad ih ne može biti), koji nas povezuju sa rođacima, prisnim prijateljima, ljudima nama bliskim, kad nam izgleda da u susretu sa njima dolazimo do nas samih i šetamo po sopstvenom području. Nije slučajno što se u buri strasti prepliću ljubav i mržnja.

Ono što se javlja u stvarnom životu kroz ljubavno isku¬stvo i posedovanje drugog čoveka jeste jedna naročita vrsta sreće, sreća kroz udvajanje, slično kao kod eha – čuđenje i radost zbog toga da stvari napolju uzvraćaju našim pokličem radosti.

Lu Andreas Salome (1861–1937) je bila psihoanalitičarka i esejistkinja, cenjena intelektualka poznata po bliskim prijateljstvima sa velikim umetnicima i misliocima s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, kao što su Rihard Vagner, Sigmund Frojd, Rajner Marija Rilke i Fridrih Niče.

Njena najpoznatija dela su: eseji Figure žena kod Ibzena (1892) i Fridrih Niče u svojim delima (1894), kao i prepiska sa Ničeom i Rilkeom.“