Dylan Dog 183: Zametak

Najsnažnije oružije ove epizode – vizuelno izuzetno zahtevne, videćete zašto – jeste savršen ozbor crtača. Paolo Martinelo ovde drži masterklas za duboki naklon, praveći od teškog zadatka čistu magiju. Do sada smo ga na regularnoj seriji imali samo dvaput („Čovek tvojih snova“ i „Golgota“, VČ DD #126 i #146), ali zapažen je i po minijaturi od koje radnja Bilotine „Planete mrtvih“ zapravo počinje („Zbogom, Gručo“ u 1. broju Biblioteke Obojeni program). A ima tu još jedna zanimljivost vredna spomena: kada je ciklus Meteor započeo, nismo li se iznenadili što Dilan i Gručo odjednom u kući imaju podrum, za koji se baš i ne sećamo da je ikada spomenut? Znamo kako izgleda slikovito predsoblje, znamo da Dilan ima radnu i spavaću sobu, Gručo pak svoju, tu je kuhinja… a opet, da li bi iko da dugogodišnjih čitalaca umeo da nacrta ma i okvirnu skicu rasporeda soba u kući na adresi Krejven Roud 7? Pa, taj fenomen takođe ima svoje mesto u priči koja je pred vama. Trag za najzagriženije: Robert A. Hajnlajn, priča „And He Built a Crooked House“. Pssst.