Dylan Dog 180: Preživela

„Ne znam bukvalno nikoga ko u srednjoj školi po sveskama i udžbenicima nije pokušavao da ga nacrta“

Ovo je izjava jedan od članova Slipnota, govoreći o verovatno najpoznatijoj svetskoj maskoti jednog benda i najprepoznatljivijoj „ikoni“ merala kao muzičkog žanra – Ediju, zaštitnom licu legendarnih Mejdena. Moglo se nekako i pre nego što je glas Brusa Dikinsona došao u bend, moglo se nekako i onih godina kada je privremeno odsustvovao zbog solo karijere, ali bez Edija nikad i nigde. I kako proudano znamo Dilanov ukus, ne sumnjamo da poseduje dobar deo diskografije Gvozdene device u svojoj kolekciji ploča. Zašto ovo spominjemo? Zbog duplog omaža: u epizodi koju ćete danas čitati, tu je i negativac nalik Ediju, i naslov jednog kultnog albuma (ovde kao naslov filma); dok kucamo ovaj uvodnik, dosećamo se: upravo sam TOG Edija, drvenastog straha-od-mraka Edija, kao klinca najradije pokušavamo da pokušaj „metalskog potpisa“. Iznenađeni? Pa, behu to vremena kad su svi znali bar ponešto o metalu, a mnogi odbijali da znaju išta o narodnjacima, jer tada opšta nekultura još nije bila deo opšte kulture kao sada.