Dve izrazito različite novele

Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2023. godinu

U silovitom sudaru „dve izrazito različite novele“ oklop udobnog čitanja prvi strada. Krhko se čulo naviknuto na udobnost sastava koji se lako prepoznaje i prati slama i rasipa. Tako hoće pisac, da odmah razoruža svoje čitateljstvo, da ih smesti među srču onoga što je nekad bila kapsula bezbednog doživljavanja. Oslobođen stečenih navika očekivanja onaj što čita i sam postaje nalik ličnostima koje Ivan Pravdić poput vrača-pripovedača priziva u prostore i vremena svojih novela…

Između ova dva krika, dve oštrice, čitaoci će pronaći sebe ili uzaludno odbijati da tu za njih ničega nema. Kad Ivan Pravdić okreće svetu ogledalo u „kojem videće se sav“ on to radi predkolumbovski, u ime svih iščezlih pesnika.

– Uglješa Šajtinac

Obe novele, prva koja govori o jednom izrazito varvarskom i bezumnom sukobu, u situaciji kada akteri misle, pogrešno dabome, da su svi ratovi završeni, i druga, koja govori o gubitku dostojanstva, slobode, jednakosti, pravde, istine… imaju za cilj samo jedno – osvešćenje! A osvešćenje ne dolazi umiljavanjem čitaocu, nego naprotiv: Dve izrazito različite novele imaju za cilj da se svi mi, kao čitaoci, suprotstavimo onima koji slave rat i novac!…

Ove su proze napisane jezički sirovo, surovo, kalamburno i stilski ekvilibristički, jer čitalac sve vreme ide po Pravdićevim rečenicama kao traumatizovani hodač po žici. Otuda sva zavodljivost ovih proza, endemski različitih od svega što danas postoji na književnoj sceni. Nema čitaoca koji se nakon čitanja Dve izrazito različite novele neće složiti s tim da je došlo vreme za pravdu i Pravdu!

– Srđan V. Tešin