Dragi Pjer Paolo

Dača Maraini bila je jedan od Paolovih najbližih prijatelja. Na stranicama ove knjige ona ispreda prisan i iskren dijalog, sposoban da produži i oživi duboku privrženost, satkanu od poštovanja, umetničkih i kinematografskih iskustava, ideja i putovanja koja su delili sa Albertom Moravijom i Marijom Kalas, u želji da otkriju svet, osobito Afriku. Ovu delikatnu ispovest Maraini konstruiše kao vanvremensku prepisku u kojoj je sve živo i prisutno.

Bio je kultni reditelj i, ne manje, kultna ličnost – zbog snage svojih argumenata, nekonformizma, homoseksualnosti, strasti prema filmu, borbenosti i svoje nasilne i mračne smrti. Prošlo je sto godina od rođenja Pjer Paola Pazolinija, a skoro pedeset od njegovog odlaska. Još uvek je snažan i uticajan, sposoban da nadahne. Od sveta kome je pripadao – od prijatelja koji su ga posećivali, od književnog društva u kom je delovao – nije ostalo mnogo. Samo jedan protagonista spreman je da se seća i ispriča priču – Dača Maraini.

U pismima Pjer Paolu, tom strukturalnom stožeru knjige, snovi igraju centralnu ulogu. Oni su prostor za diskusiju, gde sećanja bujaju i pridružuju se razmišljanjima na koja Pazolinijev život, misao i misteriozna smrt autorku i danas pobuđuju. Stil satkan od ljupkosti i sentimentalnosti, ali i racionalne i čvrste komponente svojstvene Dačinom pisanju, čine ovo sećanje koje spaja prošlost, sadašnjost i budućnost odsudnim za  iznalaženje odgovora na pitanje – ko je zaista bio čovek kome istorija kulture dvadesetog veka toliko duguje.