Do obala Goe

„Treći po redu urban, ljubavni roman Zorana Škiljevića „Do obala Goe“, razlikuje se od prethodna dva: „Vrata podzemnih voda“ i „Nojeva barka“ po strukturalno-kompozicionim razlikama, ali i po obradi i tretiranju glavne teme – ljubav. Dok je u romanu „Vrata podzemnih voda“ reč o platonskoj, neostvarenoj ljubavi, u „Nojevoj barci“ o ostvarenoj emotivnoj vezi koju ometa i iskrivljuje koloplet socijanih i javnih pitanjâ, u romanu „Do obala Goe“ muško-ženski odnos se kroz komične situacije prati od simpatija do samog ostvarenja, pri čemu su i dalje prisutni sleng i žargon.

Celokupna radnja ovog Škiljevićevog romana traje sedam dana, alegorično – ako je Bog stvorio svet za sedam dana i junaci ovog romana mogu stvoriti svoj univerzum – protrčati kroz svoj „pakao“ i stvoriti svoj „raj“, svoje ostrvo za uživanje.

Vatrena šefica Rahela, čiji je nadimak Kamikaza, zaljubljuje se u svog kolegu Maksa, sa kojim radi na istoj televiziji. Da bi ostvarila svoje ljubavne ciljeve, biva primorana da se služi raznim metodama i sredstvima – od praćenja, preko neprijatnog čekanja, lukavstva, do bezmalo međusobne tuče i na kraju, srećom, slavne realizacije.

Da sreća i ljubav budu kompletnije, preko Rahelinog unutrašnjeg monologa koji se odnosio na bivšeg, izražene su velike mudrosti i poente, ali je izvršeno i neophodno raščišćavanje sa prošlošću:
…Ova igra koju zovemo život nije nikakvo lutkarsko pozorište, već skupa, preskupa zabava, u kojoj se glupost i izdaja ne praštaju i gde ne prolaze tako bedne, moronske podvale. Ako imaš dobitak u rukama, pa se polakomiš i zaigraš na pogrešnu kartu, gubiš sve! Takva su pravila igre. Ako imaš nešto protiv, a ti to onda lepo raspravi sa Onim gore, imaćeš kad. A ja ti od sveg srca preporučujem da i dalje voliš samoga sebe, sto puta, hiljadu puta više nego bližnjeg svog, kao što si i naučio…

A koja su pravila igre u ljubavi i šta je sve dozvoljeno, a šta nije, najbolje ilustruje deo drugog Rahelinog unutrašnjeg monologa:
Prokleto dobro znam koliko to nije pošteno, ali zato jeste pametno. U ljubavi je sve dozvoljeno, zar ne? Sve, osim izdaje i prevare! A ovo što ja danas hoću da uradim jeste nisko i podlo, ali, opet kažem, briga me, niko od toga neće trpeti nikakvu štetu, naprotiv, svi će biti na dobitku, odnosno i Maks i ja ćemo biti na dobitku, oboje pobednici, niko poražen, niko ponižen… To su uspeli zahvaljući spremnosti da potencijalo odu do obala Goe i pronađu svoju „obećanu
zemlju“ i svoj „raj“. A da li ste vi realno spremni za to?

Možda se u ovom pitanju krije koren celokupne otuđenosti i inertnosti, kao opštih karakteristika i problema sadašnjeg vremena?

Zato, čitajte i uživajte dok čitate ovaj Škiljevićev roman, razmišljajući šta su vaše obale Goe i kako ćete stići do njih.“ – Iz recenzije Marine Đenadić