Ova knjiga je samo prosto izlaganje glavnih događaja u Evropi od Versajskog ugovora do kraja 1938. Ona je pregled glavnih događaja najbliže jučerašnjice; u njoj nije ništa naročito tumačeno, događaji nisu gledani ni kroz kakvu prizmu. Ako je što tumačeno to je donekle izraz ličnoga i shvatanja i ocena opštega osećanja, pojava i događaja. Sasvim prirodno izgleda da se tako radi, a ne drukčije kad je reč o današnjici. Zabeležiti i srediti po mogućstvu samo utvrđene činjenice po hronološkom redu i po spoljašnjoj unutrašnjoj vezi, to je bio cilj ove knjige, a ne što drugo. Izložiti činjenice kakve jesu i kakve izgledaju u danome času, ne generališući, ne filosofirajući, to je bio zadatak, a ono drugo je ostavljeno docnijim pokoljenjima . Drukčije raditi značilo bi ne davati samo fakta nego praviti propagandu za ovu ili za onu težnju spoljne politike. Naša namera nije bila da se dižemo iznad našega vidika i uplićemo u zamršenu mrežu evropskih zbivanja za poslednjih petnaest godina, koju će imati da razmrse istoričari i posle trista godina. U takva rasmatranja nismo se smeli upuštati, jer to ne bi bila istorija nego rasmatranja bez izgleda da ih svi prime kao tačna. Dobre su one istorije sadašnjice koje su ostale na izlaganju fakata. Razlike u materijalnim pogodbama i sistemima vladavina i politike država i naroda, u njihovome kulturnome, vaspitnome, u njihovim shvatanjima života narodnoga u državi — su tolike i takve da se doista o današnjim događajima ne može drukčije pisati s pogledom za opšte odobravanje.
*
Ugovori o miru koji su u ovoj knjizi prikazani uređuju novu Evropu. To ne znači da je stvoreno nešto naročito novo, jer svet neće nikad biti nov, svet će se menjati sporo i stalno. Svetski rat je imao toliko važnih posledica, da se može smatrati kao nova epizoda u istoriji čovečanstva. Svaki veliki rat otvara nove političke, privredne i socijalne probleme, a svaki ugovor o miru reguliše stanje stvoreno ratom. Niko ozbiljan ne može verovati da će Evropa političke granice, privredni i socijalni poreci, pa i pravni, večito trajati. Dokle ljudi žive biće promena; mira večitoga biće kad nestane života; u prirodi je živih bića da se između sebe takmiče i da ratuju. Ugovori o miru su neka vrsta recepta i terapije koje pobedioci smatraju kao najbolje sredstvo da se rat prekine i da se što dalje odloži vreme za novi rat među pobeđenima i pobediocima. Otkako je sveta i veka tako se radilo svuda; u Evropi od poslednja tri veka na ovamo na isti način se uvek organizovao mir.
*
Druga knjiga „Diplomatske istorije nove Evrope” izlazi, nažalost, posle smrti njenog autora Jovana M. Jovanovića. Jovanović nam je dao ceo rukopis da ga pripremimo za štampu, — to je potrebno da na kraju ove knjige kažemo nekoliko reči najviše radi objašnjenja zašto ona izlazi u ovakvom obliku.
Prvobitno Jovanović je bio napisao Diplomatsku istoriju od Versajskog mira do 1935. godine. Međutim, po našem zajedničkom sporazumu, on je prvoj knjizi umetnuo i dodatak (str. 401—422) u kome je ukratko prikazao evropske događaje za poslednje 3 godine (1935—1938). Isto tako su na kraju knjige dodati važniji ugovori i glavnija hronološka data u istom međuvremenu.
I ovoj drugoj knjizi Jovanović je nameravao da doda, kod svakog odeljka, pregled događaja od 1935—1938. godine.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.