Decenija iskušenja – jugoslovensko-rumunski odnosi 1948–1958.

Period od 1948. do 1958. predstavlja specifičnu i jedinstvenu pojavu u istorijskoj vertikali srpsko/jugoslovensko-rumunskih odnosa. Osećaj povezanosti i prijateljstva dva po poreklu različita, a veri bliska naroda, preživeo je mnogobrojna iskušenja, ratove i teritorijalne pretenzije. Sve do 1948. godine nijedan razlog nije bio dovoljno snažan da Srbi i Rumuni dobrosusedstvo zamene neprijateljstvom. Činilo se da će mit o prijateljstvu o kojem je pisao Radu Flora nadjačati svaku prepreku. Ipak, komunistička ideologija i verovanje da postoji samo jedan ispravan put u socijalizam – sovjetski – bili su prepreka koju mit nije mogao da prevaziđe. Gotovo koliko i Drugi svetski rat trajao je ideološki sukob tokom kojeg su dojučerašnji prijatelji postali neprijatelji, izdajnici, špijuni i krvnici. Tako dug period vakuuma u odnosima (1948–1953) i ispoljavanje neprijateljstva, ostavili su dosta negativnog, što dinamika odnosa pedesetih nije mogla da nadoknadi. Obostrano nepoverenje bilo je najteže ukloniti. A u takvoj atmosferi, pojačanoj često negativnim spoljnim i unutrašnjim uticajima, pomirenje i normalizacija prerastali su u procese dugog trajanja. Simbolično, naznaka da se ti procesi bliže kraju bila je povlačenje sovjetskih trupa iz Rumunije. Kada se rumunsko tlo oslobodilo sovjetske čizme, stvorio se prostor za samostalnije delovanje. Sve hrabriji nastupi Bukurešta na spoljnom planu i udaljavanje od Moskve uvešće u narednoj deceniji jugoslovensko-rumunske odnose u novo doba – doba razvoja, saradnje i prosperiteta. Naznačeni period u jugoslovensko-rumunskim odnosima može se najkraće opisati kao vreme nametnutog neprijateljstva, velikih iskušenja i mukotrpnog otklanjanja posledica koje je petogodišnji sukob Josipa Broza Tita i Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina ostavio na bilateralnu saradnju dveju susednih država.