Danički užas

U Daniču, opustelom selu u Masačusetsu, zavučenom duboko u nepristupačan seoski krajolik s mračnim dolinama obraslim kupinama, još žive priče o vešticama, a ispod bregova na kojima se uzdižu tajanstveni kameni krugovi dopiru neobični zvuci.

Na jednoj osamljenoj farmi, Lavinija Vejtli, priprosta albino žena, na svet donosi Vilbura, dete nepoznatog oca. Stari Vejtli, Lavinijin otac, podiže Vilbura pod nepoverljivim pogledima seljana, prestrašenih brzinom kojom to dete odrasta i dobija izgled odraslog čoveka. Oduvek su o starom Vejtliju i njegovom veštičarenju kružile razne priče, a nakon njegove smrti Vilbur, sada odrastao, nastavlja odlučno da širi jeretička znanja koja mu je preneo deda. Tako je i dospeo na Univerzitet Miskatonik u Arkamu da bi odatle pozajmio mračni Nekronomikon. Profesor Armitidž, shvativši nečasne namere tog posetioca, odbio je da mu pomogne u potrazi. Čvrsto rešen da se dokopa tog dela, Vilbur će pokušati da noću provali u biblioteku, pokrećući time niz tragičnih događaja. 

Usečene doline, koje bujna vegetacija čini neprohodnim, delirični sabati oko vatre u Noći svih svetih, ptice kozomuzi spremne da ukradu duše mrtvaca, nevidljiva stvorenja koja pustoše noćne pejzaže… Daleko od veličanstvenih, egzotičnih pejzaža iz Zova Ktulua ili U planinama ludila, ova Lavkraftova pripovetka odigrava se u Novoj Engleskoj, regiji koju je autor voleo i u koju je smestio brojne svoje priče.

Fransoa Baranže, ilustrator ranije poznat po radu na filmovima i video-igrama, od malih nogu je opčinjen Lavkraftovim stvorenjima i vizijama, te se dao u divovski poduhvat da u slike prenese njegove ključne pripovesti.