Izvod iz recenzije:
…Pokušavam da razumem ljude koji uporno pokušavaju da ne razumeju ljude i ta se upornost u nerazumevanju naziva Istorijom,,, da pojasnim: Sada je i krunskim petlovima sa bedema Regensburga jasno da je Jugoslavija bila najbolja od svih mogućih EU. Oni koji su je obrisali iz postojanja, mislim na Obe Jugoslavije, učinili su to pokretima retardiranih slonova u Muzeju staklenih skulptura… nisu očekivali povrede od stakla… a staklo je posle dijamanta najveće čudo…ti retardi su čitali svaku treću stranicu, svaki treći red svake treće stranice i svaku treću reč, svakog trećeg reda svake treće stranice kolosalne Knjige postojanja Ljudskog roda u ovoj Vasioni…
O Njima, tim zlim viroidima ljudskosti, o čežnjama da se oni dokinu kao jedna besmislena nepotrebnost a tako uporna i nametljiva, takoreći gljivice humane Istorije, piše Rajko Dragićević, kao njihov psvemašnji opozit.
Dragićević govori tihe, tople, duboke istine o jednom zamalo uspelom pokušaju, o nostalgiji, esenciji i emanaciji u više sfere nestanka tog pokušaja…
Rajko Dragićević u krajnjem pripoveda o mogućnosti dohvata i ostvarenja nedohvatne čežnje, na nekom sasvim drugom nivou, on traga za svrhom dubokih nivoa svesti ,o solvenciji starih i o novim pokušajima, o nama i budućim nama kao žižama i direktrisama neuzaludnosti bilo kog oblika postojanja: tamo kao Države, ovde kao Reči…
Pisac kaže da na vrata Neba valja dugo, predano i smireno kucati,,,ali ako su stanari Iza tih vrata predaleko ili recimo nezainteresovani ili recimo ne postoje, zašto ih ljudska radoznalost ne bi i sama otvorila…!!! Zar ne. Pročitajte Ovu knjigu. Obogatiće Vas.
– Stevan Bošnjak
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.