Crni leptiri

Spokojan sam iako ne bih smeo da budem.

Solanž je takođe spokojna, sedi prekrštenih nogu na svojoj ležaljci okrenuta prema moru, sa slamnatim šeširom i čašom soka od jabuke. I ona misli, isto kao ja, da nam se ni sada ništa neće desiti, kad nam se ništa nije desilo ni pre deset godina. Niko nije ništa video, fotografova kuća je na trideset kilometara odavde. Nismo ništa tamo ostavili, čak ni pikavac, a film smo spalili u pepeljari. Zato uživa u svakom trenutku koji nam je ostao, u zrici zrikavaca i vetru u kosi. Ali pošto nam je suđeno da nas ne puštaju na miru, neki krupni brka seda na pesak, pored nje.

Kada u učionici mladi Alber, usamljeno siroče, ugleda Solanž, švapsko kopile prepušteno samo sebi, zaiskriće fitilj na bombi. Sami protiv svih, od tog trenutka postaju nerazdvojni a njihovo prijateljstvo izrasta u žestoku ljubav.

Njihov prvi zločin se desio slučajno.

Drugi je bio proračunat.

Svako njihovo leto biće obojeno krvlju. Ali, fitilj će dogoreti jer ništa ne traje večno. Pa ni ljubav.

Uznemirujući, fascinantan, romantičan i brutalan, ovaj roman se ne zaboravlja lako.

„Izuzetan krimić savršenog stila.“
– Paris Match

„Ući ćete u kožu serijskih ubica i nećete moći da se odvojite od njih.“
– Le Parisien

„Ova knjiga se ne čita nego se guta. Pakleni duo, Alber i Solanž, dvoje siročadi koje je društvo odbacilo, cepti od besa i strasti.“
– Libération