Čovek u senci

U svojoj knjizi Čovek u senci, koja će svakako predstavljati žanrovsko iznenađenje za poštovaoce njegove poezije, Radoman Kanjevac objavljuje kratke zapise na književne i društvene teme, zabeležene u raznim povodima tokom proteklih petnaest godina. U veoma zanimljivo osmišljenoj, uređenoj i dizajniranoj knjizi (dizajn Rastko Ćirić), Kanjevac piše o književnosti, nagradama, kritičarima, o vremenu, o ljudima, o narodu, o vlasti, o simbolima, o istini i laži, o veri u Boga, o zavičaju, o putovanjima, o gradovima… Radoman Kanjevac je u poeziju ušao na velika, nekada širom otvorena vrata rokenrola, napisavši neke od najupečatljivijih rok-pesama druge polovine osamdesetih i prve polovine devedese-tih godina, kao što su: Da li si spavala, Kad me pogledaš, Na tvojim usnama, Dodirni me, Skadarska… Nakon uspešne saradnje sa rok grupom Galija, koja je interpretirala njegove stihove, objavio je nekoliko knjiga poezije koje su veoma brzo našle put do čitalaca i stručne književne javnosti. Profesor Aleksandar Jerkov rekao je da “Kanjevčeva poezija gotovo lagana, neprimetna, ćarlija kao dah vetra, u kojoj slike, čak i kad sežu za nekom tamnom, dalekom pozadinom, uvek deluju pitomo, blisko, drago, kao jedna laka stvar koju pesnik hoće da nam saopšti”, a dr Draško Ređep je o njegovoj poemi Mislim da ne znaš s kim imaš posla, mala, napisao da, “posle Vere Pavladoljske Matije Bećkovića, možda u našoj lirici opredeljeno ljubavnoj nije bilo štiva koje bi, kao ovo Radomana Kanjevca, vlastito okruženje posmatra-lo ne kao scenografiju nego i kao sudbinu”. Profesor Zoran Paunović kod ovog pesnika uočava impresivnu ravnotežu prefinjene patetike i ne manje otmene ironije, Bojana Stojanović Pantović kaže da je Kanjevac pre svega pesnik atmosfere, pesnik jednog raspoloženja, a Sonja Kovljanić naglašava da je to pesnik koji piše poeziju koja se lako čita, ali dugo pamti.