Brid

Mladi prozaist Ilija Đurović, nakon dve zbirke priča, predstavlja se čitaocima prvom pesničkom knjigom ,,Brid”. Jezička spretnost, uzbudljiv i beskompromisan glas lirskog subjekta i inventivna leksika postaju mesto susreta različitih kultura, jezika i svetova, te oblikuju snažno i ekspresivno jezičko iskustvo savremene Evrope, društveno-političkih fenomena koji je oblikuju i izazova sa kojima se njeni stanovnici sreću. Migracija i putovanje u Đurovićevoj poeziji su hronotopi unutar kojih lirski subjekat nastoji da sagleda fizičke i fiktivne granice (klasno podeljinh) svetova, da ih suprotstavi intimnom biću pojedinca i dekonstruiše ih u tekstu. Proteini Frau Bremer je prevela tjeskobu kao melanholiju. Očaj počinje iz grla kao grebanje, prvo grebuckanje, pa grebanje, pa čaj, onda kao ptica u guši, smrt u nogama, kao lijepljenje bermuda o butine i previše buke kad se krene po komad mesa. Jedem nepoznate ribe, njemačke, očaj je domaći, pamuk se lijepi za kožu zbog elektriciteta čaja, Melancholie jedva može svezati patike. Rerna radi prečesto, peku se ribe i krompir, sve sami proteini, sve same bakterije, grozdovi tableta u grlu i želucu, nerazumljiva uputstva za upotrebu, njemačka, znala bi ih pročitati samo Frau Bremer, ali njoj se već jebe za tjeskobu.