Bežanje bez kraja

Jedan od ranih romana Jozefa Rota, napisanih u stilu Neue Sachlichkeit (nova stvarnost), izvorno likovnog umetničkog pokreta nastalog u reakciji na nemački ekspresionizam. Tako je uz spartanski stil lišen ukrasa i forma trebalo da bude „čista i jednostavna“. Ja-pripovedač koji je sam Jozef Rot tako kaže: „Ništa nisam izmislio, ništa komponovao. Više nije stvar u tome da se ‘stvara’. Najvažnije je ono posmatrano”. Roman je dakle trebalo da bude samo životna priča njegovog prijatelja Franca Tunde. Trebalo je, ali nije ispalo sasvim tako… Franc Tunda je kao natporučnik k.u.k. vojske dospeo u rusko zarobljeništvo. Beži, skriva se godinama kod nekog trapera negde u bespućima Sibira. Tako se dogodi da tek kasno doznaje o okončanju rata. Kreće na put kako bi se vratio u Beč. Njegov povratak postaje put kroz nove države koje sve skupa nisu postojale pri odlasku. Svakim danom i svakim korakom svog puta Tunda se sve više udaljava od svog porekla. Bledi i slika njegove verenice pa se posle peripetije (neće uspeti da pređe granicu Rusije) zaljubljuje u revolucionarku Natašu. Tako i njegova buržujska slika sveta gubi na vrednosti i on je zamenjuje slikom sveta borca protiv starog poretka. Revolucionarni put ga iz Ukrajine vodi ka Moskvi. Ali kad Revolucija poprimi svoje ružne crte i kad izbledi i njegova ljubav prema Nataši, iščileće u Tundi i strast za Revoluciju. Put će ga tako odvesti dalje od glavnog centra zbivanja, na Kaspijsko more, u Baku. I tamo će ga neko vreme zadržati jedna žena i takođe jedna treća otuda ponovo pokrenuti na put u Evropu… Ali kad napokon stigne na cilj svoga puta, Beč i Austrija više nisu njegova domovina. Tako ni Beč nije konačna stanica njegovog lutanja: uslediće još nekoliko međustanica, ali svuda se nešto ponavlja: Tunda uskoro biva sit onoga što je našao i traži dalje…