Besani

Jurij Vitaljevič Mamlejev (1931−2015) potpuno je osobena pojava u ruskoj književnosti. Njegovo književno delovanje, počev od pedesetih godina dvadesetog veka, odvija se u samizdatu, jer ono što je pisao nije moglo biti objavljeno u Sovjetskom Savezu. Nije se, međutim, radilo o političkim razlozima, nego o estetskim. Njegov stan u Južinskoj ulici u Moskvi postaje mesto okupljanja intelektualaca koje su zanimale ezoterična i okultna učenja i filozofija tradicionalizma (takozvani „Južinski kružok“). Iz ovog „salona“ potekle su mnoge pojave i pokreti od značaja za rusku kulturu. Mamlejev se 1974. našao u emigraciji (SAD, Francuska), pre svega, kako je pisao u „Uspomenama“, da bi promovisao svoju književnost. Na Zapadu i u ruskim emigrantskim krugovima Mamlejev je dobio priznanje kao jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih pisaca nezvanične književnosti. Uprkos tome što je bio etabliran u Francuskoj (a pre toga u SAD), kada je došlo do političkih promena za vreme perestrojke, među prvima se vratio u Rusiju. Devedesetih godina i kasnije objavio je skoro sva svoja dela, uključujući i filozofska. 

Po jednom tumačenju, roman Besani prikazuje pakao na zemlji (Džejms Makonki). Junaci romana su čudni likovi koji listom čine nemotivisane postupke u suprotnosti s društvenim normama i zdravim razumom.