Bergmanovska sreća

Da se nekim slučajem pirbližio stotoj godini života, Ingmar Bergman bi sve plaćao novčanicom od 200 kruna, sa svojim likom na njoj.

Bergman je postao svetski ume­tnički imperativ, ali i sigurna valuta u džepu svakog Šveđanina kao i nebrojenih, radoznalih putnika namernika. Bergman je i omiljeni začin koga da­na­šnji reditelji neštedimice stavljaju u svoje filmove.

Bergman je umro, ma živeo Bergman!

Dr Aleksandra Luthander

Da nije reč o banalnom shvatanju pojma „sreće“ (…) razo­tkriva nam knjiga u svojoj celosti: da ta sreća nije samo osećanje nego i celokupni lični, stvaralački svet jednog filmskog genija, i sudbina koje je to Delo doživelo. Preko mnoštva izjava, što Bergmana lično, što njegovih filmskih kritičara koji su ga za života pratili, dr Aleksandra Luthander piše nam o Bergmanu kao baštini­ku, ali i pokretaču stvaralačkih i kulturoloških tokova Evrope XX pa i XXI veka. Polazeći od opšteg ka pojedinačnom, dr Aleksan­dra Luthander nam postavlja, takoreći, teorijski okvir analize Bergma­novog opusa: od figure porodice (prevashodno žene) u njegovim fil­movima preko umetnikovog ambivalentnog i promenljivog od­nosa prema religiji i Bogu do smeštanja tog umetničkog sveta „iz­među dva treptaja oka“, Luthander nam prikazuje kompleksnost koliko i autobiografičnost Bergmana kao stvaraoca.

Viktor Škorić