Banatske pripovetke

Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija svako-dnevlja.

Prof. dr Draginja Ramadanski

Ove pripovetke Radovana Vlahovića nisu sasvim u saglasnosti sa književnoteorijskom odrednicom. Razlika je u akcentu, ovde je drukčiji: dugouzlazni na drugom slogu sa dužinom na trećem. A to se izgovara kao u odgovarajućem glagolskom obliku: kad deda pripoveda. Time se tačnije određuje ova proza: nisu to pripovetke, ali jeste to pričanje, pripovedanje (u narodnom, paorskom shvatanju). Ono što su nekad stari Banaćani, kad nemaju pametnija posla, na šoru, pred kućom, ili u bircuzu, pripovedali (i po sto puta ponavljali), sada Radovan, njihov komšija pisac, piše po takozvanim društvenim mrežama na internetu („fejsbuk“ i sl.) i potom u štampanu knjigu prenosi.

Anđelko Erdeljanin

Svojim kratkim pričama Vlahović podiže svojevrstan spomenik autentičnom Banaćaninu, pomalo demodiranom i gotovo pretvorenom u endemsku vrstu, i utopljenom u masu novih poko-ljenja uniformisanih likova, bezličnih i praznih. (…) Vlahović je svojim pripòvētkama ispisao i svojevrstan Terminološki rečnik banatskog sela, leksikon starih banatskih izraza i termina, koji vremenom bivaju zaboravljeni i postepeno, ali neprestano nestaju iz našeg sećanja.

Prof. dr Petar V. Krestić

Poštujući jezik zavičajnog kraja, Vlahović mu se predaje sluhom i duhom vlastitog umeća. On jezik shvata kao kičmu umetničkog dela, a govor kao intimnu ispovest svojih ličnosti, koje bez obzira kako govore – govore svoju misao i poetiku života.

Prof. dr Voja Marjanović

Banat i Banaćani, lični zavičaj, detinjstvo i komšiluk, banatski duh ovaploćen u ljudskim vrednostima i navikama od vavijeka, ostaju epicentar njegovog interesovanja i razmišljanja, jer razume da se iz tog mikrosveta, kao iz klice semenke, razvio i onaj veliki, globalni svet, a da je to najbolji, najjasniji i najkraći put od konkretnog ka opštem,od pojedinačnog ka masovnom, od specifičnog ka univerzalnom.

Jovan Veljin Mokrinski