Bajka o zlom dobu

U srži svakog ratvanja krije se uvek isto pitanje: pitanje destrukcije. Dokle može da seže i koliko ume da nađe opravdanje. Premda živimo u vremenu kojem ratovi odavno nisu sagledani u tom svetlu, već kao opravdane intervencije koje se stalno nadovezuju jedna na drugu, onda se pomenuto pitanje ukazuje kao skrovito i neprimetno. Takoreći nevažno. Međutim, ukoliko zlom vremenu. kao neku vrstu nametnutog ogledala, postavimo pojedinca – ideal ljudske obdarenosti – koji se povrh svega našao u vrlogu ljubavi, onda stvari postaju značajno jasnije. Bajka o zlom vremenu autora Arsenija Živića može se čitati i kao ratni roman, melodrama, ljubavna novela, istorijski štivo zasnovano na istorijskim događajima. Reč je o svojevrsnoj studiji krajnje različitih profila jedne iste civilizacije. Ovu knjigu možemo da posmatramo takođe i kao bajku. Bajke ne poštoju jedinstvo ni mesta ni vremena. A posebno ne društvenih klasa. Preko sedam mora i sedam gora, u vremenu mučnom i teškom, siromašni, ali hrabri mladić, nailazi na svoju princezu. Okolnosti ne obećavaju da će kraj priče biti apsolutno srećan za sve junake. Možda ne i za sva vremena.