Badalpurski vrt

U Indiji, u okviru oronule palate pokojnog radže od Badalpura nalazi se mali vrt u koji jedna mlada Evropljanka redovno dolazi kako bi prikupila snagu i osvežila duh. Zahr, sultanijina kći, potomak poslednjih vladara Konstantinopolja, takođe je i radžina kći, te je tako i kći indijske zemlje. Ovo je prica o njoj – ženi koja je, cim je došla na svet, izgubila sve: ime, prezime, poreklo, roditelje. Pobegavši iz Indije, majka je pred smrt poverava jednoj porodici na cuvanje. Kao već odrasla devojka, Zahr pokušava na sve moguće nacine da otkrije svoj pravi identitet, jer joj se cini da bez njega ne može zakoraciti u život. U dvadeset prvoj godini, posle višegodišnjeg traganja, upoznaje oca i svoju zemlju. Zatice osiromašenu porodicu, i otkriva nemilosti kojima je izložena mala muslimanska zajednica.
Zahrini evropski obicaji izazivaju snebivanja i mnogobrojne prekore. Povrh svega, ona je tek žena, i samim tim potpuno obespravljena. Sve to ne umanjuje njenu sreću zbog porodice koju je najzad pronašla i oca kojem se divi i kojeg obožava. Međutim, njen se svet ponovo kasnije i, posle mnogobrojnih bitaka, (hvata da sve te ..porodicne veze i osećanje pripadnosti“ nisu ništa drugo do štake kojima se covek potpomaže da bi stajao uspravno, okovi koji ga sputavaju, pa cesto i naocnjaci koji zaslepljuju. Hoće li danas, oslobođena svih duhova prošlosti uspeti da se vine ka drugim horizontima, lagana, najzad spremna da zapleše svoj život?