Autosekcija

Ovo je roman o pisanju romana, autofikcija čiji je glavni lik Srđan Srdić, pisac koji sebi daje zadatak da napiše knjigu „od dvesta hiljada karaktera s razmacima“, prikazuje i komentariše sebe u tom procesu i završava pisanje ispunjavanjem zadate norme. Celinu teksta ovog romana možemo sagledati kao ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije. U nekom trenutku čitaocu se zavrti u glavi od toga, glasno se zasmeje i uzvikne: „Pa dokle može da tera ovaj čovek?!“, izražavajući time čisto i nesputano tekstualno uživanje, čitalačku radost kojoj se u Autosekciji jednostavno ne može umaći. Upravo na takvom čitalačkom iskustvu temelji se celovit utisak koji ostavlja ovaj roman: utisak briljantne, zavodljive igre kojom upravlja zlovoljni, gunđavo duhoviti narator spreman na svakojake nepodopštine da bi ispričao sve što ga tišti, a čitaoca istovremeno očarao i zabavio.